Prikaz romana „Stari kalendar jedne ljubavi“ Andreja Makina: Život između stvarnosti i sećanja
Početkom 2021. godine se u francuskim knjižarama, posle dvogodišnje pauze, pojavilo novo ostvarenje akademika Andreja Makina. Reč je o romanu „Stari kalendar jedne ljubavi“, nostalgijom obojenom delu koje transportuje čitaoca u dalju (Krim 1913. godine, „u prijatnoj provincijskoj usporenosti“) i nešto bližu prošlost (Nica 1991, „groblje nadneto nad morem“) ruske emigracije. Obilazeći groblje u Nici, narator upoznaje starog ruskog imigranta, koji mu pripoveda svoju uzbudljivu životnu priču.
Vreme prolazi, čovekovo pamćenje slabi, ali ima uspomena koje ostaju uz nas, duboko urezane u našem sećanju. Pogotovo uspomene na neke davno izgubljene ljubavi. Valdas Batajev, rođen u carskoj Rusiji 1898. godine, u sam osvit 20. veka, mladi je pripadnik visokog društva koji sa porodicom deo godine provodi u Sankt Peterburgu, a deo u „lepoj vili Alize“ na Crnom moru, nedaleko od letnjikovca carske porodice. Odrastajući uz vremešnog oca, advokata koji često odsustvuje zbog poslovnih obaveza, i maćehu, mladu ljubiteljku pozorišta koja, ispostaviće se, vara muža sa kućnim prijateljem, tinejdžer se često prepušta sanjarenju i zamišlja sebe kao budućeg pesnika ili vojnika.
Godina 1913. za njega će ostati godina kada je otkrio kako izgledaju ljubavne igre između odraslih, „privlačenje tela, moć novca“, neverstva i izdaje, ali i – a to je, čini se, najvažnije – godina kada je upoznao mladu razbojnicu Taju. Taja mu spasava život u jednoj opasnoj situaciji, a nekoliko minuta koje provode skriveni pod njenim ogrtačem označiće početak buđenja njegove seksualnosti. U želji da je ponovo vidi, on se redovno iskrada sa očevog imanja, ali stvarni ponovni susret između njih će se dogoditi tek godinama kasnije, u krajnje dramatičnim okolnostima. Tome će prethoditi brojne avanture u svetu utonulom u rat i krvavu, varvarsku revoluciju.
Ratna zbivanja u potpunosti menjaju njegov život, Rusija 1918. godine prelazi sa julijanskog na gregorijanski kalendar, ali Valdas nikada neće biti spreman da se odrekne uspomene na prvu ljubav i život po starom kalendaru.
Kada nas život suoči sa ozbiljnim problemima, i kada nedaće počnu da naviru u talasima, jedini način da ponovo uspostavimo ravnotežu jeste da se oslobodimo suvišnog tereta i od zaborava sačuvamo samo ključne trenutke iz prošlosti. Makinovom junaku to nekako polazi za rukom. Valdas oscilira između melanholije i nostalgije, između Krima svoje mladosti i onog uništenog ratom i ljudskim ludilom, između stvarnosti i sećanja na Taju. Život će nastaviti u Parizu, gde ga čekaju nova iskustva i utisci, novi rat i njegovi užasi, nova prijateljstva i ljubavi, izdajstva i razočaranja. Moraće da se navikne na novo okruženje, prilagodi novim okolnostima, pokuša da stvori novu porodicu kako bi preživeo, pobegao od bede i zaboravio prošlost – sve osim starog kalendara ljubavi, u kome nosi Taju, njihov najlepši susret i neuništivu ljubav.
Pisac sa očekivanom lakoćom i preciznošću slika portret jednog zauvek izgubljenog sveta, ispunjenog zanimljivim, odlično uobličenim likovima (bar kada su u pitanju glavni junaci). Uspeva mu da već na prvih nekoliko stranica veže pažnju čitaoca, da ga zainteresuje za zbivanja u životu svog junaka, njegova iskustva i doživljaje. To, da se odmah razumemo, nije život superheroja, ispunjen junaštvima i uzbuđenjima, već život običnog pojedinca, izloženog surovosti istorijskih događanja, majstorski rekonstruisan perom sjajnog pisca. Makin nam predočava samo najvažnije, presudne epizode tog životnog puta. Jasno mu je da su nekoliko zaista srećnih dana, proživljenih punim plućima, mnogo važniji od gomile banalnih pojedinosti koje ispunjavaju ostatak čovekovog vremena na ovom svetu. I zato nije bilo nikakve potrebe da ovaj roman bude duži od svojih ni dvestotinak stranica. To bi samo umanjilo njegov šarm i efektnost. Knjiga se može pročitati za samo nekoliko sati, ali učinite sebi uslugu: čitajte je polako, sa pauzama, ponekad možda i naglas, kako biste na pravi način uživali u elegantnoj, očaravajućoj prozi Andreja Makina.
Izvor: bullesdeculture.com
Prevod: Jelena Tanasković
Vreme prolazi, čovekovo pamćenje slabi, ali ima uspomena koje ostaju uz nas, duboko urezane u našem sećanju. Pogotovo uspomene na neke davno izgubljene ljubavi. Valdas Batajev, rođen u carskoj Rusiji 1898. godine, u sam osvit 20. veka, mladi je pripadnik visokog društva koji sa porodicom deo godine provodi u Sankt Peterburgu, a deo u „lepoj vili Alize“ na Crnom moru, nedaleko od letnjikovca carske porodice. Odrastajući uz vremešnog oca, advokata koji često odsustvuje zbog poslovnih obaveza, i maćehu, mladu ljubiteljku pozorišta koja, ispostaviće se, vara muža sa kućnim prijateljem, tinejdžer se često prepušta sanjarenju i zamišlja sebe kao budućeg pesnika ili vojnika.
Godina 1913. za njega će ostati godina kada je otkrio kako izgledaju ljubavne igre između odraslih, „privlačenje tela, moć novca“, neverstva i izdaje, ali i – a to je, čini se, najvažnije – godina kada je upoznao mladu razbojnicu Taju. Taja mu spasava život u jednoj opasnoj situaciji, a nekoliko minuta koje provode skriveni pod njenim ogrtačem označiće početak buđenja njegove seksualnosti. U želji da je ponovo vidi, on se redovno iskrada sa očevog imanja, ali stvarni ponovni susret između njih će se dogoditi tek godinama kasnije, u krajnje dramatičnim okolnostima. Tome će prethoditi brojne avanture u svetu utonulom u rat i krvavu, varvarsku revoluciju.
Ratna zbivanja u potpunosti menjaju njegov život, Rusija 1918. godine prelazi sa julijanskog na gregorijanski kalendar, ali Valdas nikada neće biti spreman da se odrekne uspomene na prvu ljubav i život po starom kalendaru.
Kada nas život suoči sa ozbiljnim problemima, i kada nedaće počnu da naviru u talasima, jedini način da ponovo uspostavimo ravnotežu jeste da se oslobodimo suvišnog tereta i od zaborava sačuvamo samo ključne trenutke iz prošlosti. Makinovom junaku to nekako polazi za rukom. Valdas oscilira između melanholije i nostalgije, između Krima svoje mladosti i onog uništenog ratom i ljudskim ludilom, između stvarnosti i sećanja na Taju. Život će nastaviti u Parizu, gde ga čekaju nova iskustva i utisci, novi rat i njegovi užasi, nova prijateljstva i ljubavi, izdajstva i razočaranja. Moraće da se navikne na novo okruženje, prilagodi novim okolnostima, pokuša da stvori novu porodicu kako bi preživeo, pobegao od bede i zaboravio prošlost – sve osim starog kalendara ljubavi, u kome nosi Taju, njihov najlepši susret i neuništivu ljubav.
Pisac sa očekivanom lakoćom i preciznošću slika portret jednog zauvek izgubljenog sveta, ispunjenog zanimljivim, odlično uobličenim likovima (bar kada su u pitanju glavni junaci). Uspeva mu da već na prvih nekoliko stranica veže pažnju čitaoca, da ga zainteresuje za zbivanja u životu svog junaka, njegova iskustva i doživljaje. To, da se odmah razumemo, nije život superheroja, ispunjen junaštvima i uzbuđenjima, već život običnog pojedinca, izloženog surovosti istorijskih događanja, majstorski rekonstruisan perom sjajnog pisca. Makin nam predočava samo najvažnije, presudne epizode tog životnog puta. Jasno mu je da su nekoliko zaista srećnih dana, proživljenih punim plućima, mnogo važniji od gomile banalnih pojedinosti koje ispunjavaju ostatak čovekovog vremena na ovom svetu. I zato nije bilo nikakve potrebe da ovaj roman bude duži od svojih ni dvestotinak stranica. To bi samo umanjilo njegov šarm i efektnost. Knjiga se može pročitati za samo nekoliko sati, ali učinite sebi uslugu: čitajte je polako, sa pauzama, ponekad možda i naglas, kako biste na pravi način uživali u elegantnoj, očaravajućoj prozi Andreja Makina.
Izvor: bullesdeculture.com
Prevod: Jelena Tanasković
