Rođena 1926. godine, Svetlana Staljina je odrastala u Kremlju. Kada je imala samo šest godina, njena majka je izvršila samoubistvo. Rođaci su joj pogubljeni u čistkama; brat joj je nestao, a drugi umro kao nacistički zatvorenik. Kada je Svetlana imala šesnaest godina, Staljin je poslao njenu prvu ljubav, čoveka od 38 godina, u Gulag, u Sibiru, na deset godina. Tri braka i nekoliko ljubavnika kasnije, Svetlana beži u Sjedinjene američke države 1967. godine, ostavljajući dvadesetdvogodišnjeg sina i sedamnaestogodišnju kćerku za sobom. Nenaviknuta na novac – nikada nije imala račun u banci – Svetlana je podelila bogatstvo koje je stekla od svoje autobiografije „Twenty letters to a friend“. Udala se za pristalicu eksperimentalnog življenja u pustinji u Arizoni. Udovica predsedavajućeg ove komune potrošila je većinu Svetlaninog preostalog novca. 1984. godine, Svetlana se vraća u Rusiju u neuspelom pokušaju da ujedini svoju rusku decu sa svojom američkom kćerkom. Po povratku na zapad, selila se mnogo puta, gubeći prijatelje, a umrla je u siromaštvu 2011. godine. Sebe je videla kao pijuna. Rouzmeri Saliven je vidi kao princezu Kremlja: zahtevnu i naivnu. Ova knjiga je majstorski portet jedne ranjene žene koju bih volela da sam imala priliku da upoznam; čitanje je najbolja zamena za to.

Izvor: historicalnovelsociety.org
Prevod: Dragan Matković