Prikaz romana „Šta ćemo sad?“ Holi Born
Šta dolazi posle „živeli su srećno do kraja života“?
Upravo ovo je tema kojoj je autorka Holi Born posvetila svoj prvi roman za odrasle.
Tori Bejli je tridesetjednogodišnjakinja koja je u svojim dvedesetim stekla slavu bestselerom „Who the F*** Am I?“ – ironičnim memoarom o nepokoravanju normama i očekivanjima okoline, na kraju koga naša junakinja, uprkos svemu, upoznaje muškarca o kakvom je sanjala.
Od tada je prošlo šest godina i očigledno je da Torin život i veza nisu onakvi kakvim ih drugi zamišljaju. A kada se njena najbolja drugarica Di (Born maestralno opisuje prirodu ovakvog odnosa među ženama) zaljubi, Tori zapada u još dublju životnu krizu.
Pišući o životnim izazovima i dilemama sa kojima se suočava veliki broj milenijalaca, opterećenih brigom da ne ispunjavaju zahteve koje pred njih postavljaju društvo i društvene mreže, Holi Born se nalazi na dobro poznatom terenu. Ova mlada autorka svojim britkim opaskama razotkriva samu suštinu njihovih problema, a njen sjajni smisao za humor, poput pojasa za spasavanje, sprečava čitaoca da potone u mračne vode depresije.
Život njene protagonistkinje pratimo kroz komentare na Instagramu, SMS poruke i objave na Fejsbuku, kao i kroz niz zapažanja koja podsećaju na dnevničke beleške – pomalo zastrašujuće, ali takav postaje i sam život, zahvaljujući sveprisutnosti društvenih mreža.
Torina opterećenost borama i telesnom težinom je klasični kliše čiklita, ali moramo imati u vidu da se tu ipak radi o stvarnim ženskim strahovima i jedna ovakva knjiga bi bez njih delovala neprirodno.
Pa ipak, „Šta ćemo sad?“ nije samo priča o inteligentnoj ali preosetljivoj tridesetogodišnjakinji koja, na sebi svojstven način, brine o braku i bebama: prateći zbivanja u njenom životu, pred našim očima se polako razvija neugodni portret emocionalnog zlostavljanja u vezi. Tori je svesna da u njenom životu nešto ozbiljno nije u redu, ali ona voli Toma.
Već u ranim stadijumima priče imamo primer prinudnog seksualnog odnosa. „To nije bilo u redu. Znam da nije bilo u redu“, govori ona sebi, ali zna i da ništa nije učinila da ga spreči. Dok Tori pokušava da zaboravi, Born na trenutak ruši četvrti zid i obraća se čitaocu: „Ne pretvarajte se da se i vama ovo nije dogodilo“. I potpuno je u pravu.
Ovaj zabrinjavajući aspekt Torine veze predstavljen je krajnje suptilno i često ga je teško razaznati u moru duhovitih zapažanja o savremenom životu. Tom se ponaša kao da je Tori luda jer posle šest godina veze želi da razgovara o braku i deci, ljuti se i predlaže joj da potraži stručnu pomoć. „Možda želim decu zato što je to normalno“, razmišlja ona. „Kunem se da nisam ja u pitanju. Nemoguće je da se radi samo o meni.“
Ali on nije uvek takav. Posle večere sa drugim parom, tokom koje je Tom odlično glumio savršenog partnera, pijana Tori misli da će on nastaviti tako da se ponaša i kada ostanu sami. „Mislila sam da će sve biti OK, jer je Tom u restoranu bio divan“, patetični optimizam ove rečenice je uistinu poražavajući.
Tomovo ponašanje se, naravno, odmah menja. Dok Tori jeca, on joj okreće leđa i govori da je luda. Ta scena savršeno ilustruje destruktivnu prirodu ovakvih veza i dodaje uznemirujuću dubinu sjajnom romanu Holi Born.
Autor: Frenki Mekoj
Izvor: standard.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković
Upravo ovo je tema kojoj je autorka Holi Born posvetila svoj prvi roman za odrasle.
Tori Bejli je tridesetjednogodišnjakinja koja je u svojim dvedesetim stekla slavu bestselerom „Who the F*** Am I?“ – ironičnim memoarom o nepokoravanju normama i očekivanjima okoline, na kraju koga naša junakinja, uprkos svemu, upoznaje muškarca o kakvom je sanjala.
Od tada je prošlo šest godina i očigledno je da Torin život i veza nisu onakvi kakvim ih drugi zamišljaju. A kada se njena najbolja drugarica Di (Born maestralno opisuje prirodu ovakvog odnosa među ženama) zaljubi, Tori zapada u još dublju životnu krizu.
Pišući o životnim izazovima i dilemama sa kojima se suočava veliki broj milenijalaca, opterećenih brigom da ne ispunjavaju zahteve koje pred njih postavljaju društvo i društvene mreže, Holi Born se nalazi na dobro poznatom terenu. Ova mlada autorka svojim britkim opaskama razotkriva samu suštinu njihovih problema, a njen sjajni smisao za humor, poput pojasa za spasavanje, sprečava čitaoca da potone u mračne vode depresije.
Život njene protagonistkinje pratimo kroz komentare na Instagramu, SMS poruke i objave na Fejsbuku, kao i kroz niz zapažanja koja podsećaju na dnevničke beleške – pomalo zastrašujuće, ali takav postaje i sam život, zahvaljujući sveprisutnosti društvenih mreža.
Torina opterećenost borama i telesnom težinom je klasični kliše čiklita, ali moramo imati u vidu da se tu ipak radi o stvarnim ženskim strahovima i jedna ovakva knjiga bi bez njih delovala neprirodno.
Pa ipak, „Šta ćemo sad?“ nije samo priča o inteligentnoj ali preosetljivoj tridesetogodišnjakinji koja, na sebi svojstven način, brine o braku i bebama: prateći zbivanja u njenom životu, pred našim očima se polako razvija neugodni portret emocionalnog zlostavljanja u vezi. Tori je svesna da u njenom životu nešto ozbiljno nije u redu, ali ona voli Toma.
Već u ranim stadijumima priče imamo primer prinudnog seksualnog odnosa. „To nije bilo u redu. Znam da nije bilo u redu“, govori ona sebi, ali zna i da ništa nije učinila da ga spreči. Dok Tori pokušava da zaboravi, Born na trenutak ruši četvrti zid i obraća se čitaocu: „Ne pretvarajte se da se i vama ovo nije dogodilo“. I potpuno je u pravu.
Ovaj zabrinjavajući aspekt Torine veze predstavljen je krajnje suptilno i često ga je teško razaznati u moru duhovitih zapažanja o savremenom životu. Tom se ponaša kao da je Tori luda jer posle šest godina veze želi da razgovara o braku i deci, ljuti se i predlaže joj da potraži stručnu pomoć. „Možda želim decu zato što je to normalno“, razmišlja ona. „Kunem se da nisam ja u pitanju. Nemoguće je da se radi samo o meni.“
Ali on nije uvek takav. Posle večere sa drugim parom, tokom koje je Tom odlično glumio savršenog partnera, pijana Tori misli da će on nastaviti tako da se ponaša i kada ostanu sami. „Mislila sam da će sve biti OK, jer je Tom u restoranu bio divan“, patetični optimizam ove rečenice je uistinu poražavajući.
Tomovo ponašanje se, naravno, odmah menja. Dok Tori jeca, on joj okreće leđa i govori da je luda. Ta scena savršeno ilustruje destruktivnu prirodu ovakvih veza i dodaje uznemirujuću dubinu sjajnom romanu Holi Born.
Autor: Frenki Mekoj
Izvor: standard.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković
