Prikaz romana „Soba leptira“ Lusinde Rajli
Nije tajna koliko volim Lusindu Rajli. Pročitala sam skoro sve njene romane i u svakom sam uživala, zaljubljivala se u njene likove i proživljavala njihove živote. Ni „Soba leptira“ nije izuzetak.
Obožavam višegeneracijske sage. Pouzina priča i njen svet su neverovatni. Upoznajemo je kroz narativ o njenom detinjstvu i sada kada ima skoro sedamdeset godina. Život joj nije bio lak: detinjstvo ne baš najsrećnije, a i kasnije tokom života se sretala sa raznim nedaćama. Sada kada se bliži kraju svog života, pokušava da donese neke važne odluke.
Mnogo sam zavolela Pouzi. Reč je o izuzetno harizmatičnoj junakinji kojoj je zaista stalo do ljudi u njenom životu. Delovala mi je iskreno i pošteno, ni u jednom trenutku nisam morala da se zapitam čime je motivisana i zašto postupa na određen način. A tu su i njena dva sina koji ne mogu biti različitiji. Odmah sam osetila odbojnost prema starijem i, ispostaviće se, s razlogom. Mlađi mi se dopao i do kraja priče me je potpuno očarao.
Roman je ispunjen tajnama i zanimljivim prevratima koje nam autorka sve vreme nagoveštava i za koje se pitamo u kom trenutku će se razotkriti. Nešto sam uspela da pogodim, a nekima sam bila potpuno iznenađena. Smeštanje priče u sadašnjost i prošlost doprinosi tome da se čitaocu informacije serviraju u pravom trenutku. Veći deo radnje se odigrava u sadašnjosti, ali kada se priča vrati unazad i saznamo deo Pouzine istorije, dobijamo delove slagalice koji su nedostajali. To je izuzetno mudar način da se oformi stuktura priče – a ujedno sve vreme imamo utisak da roman teče bez zastoja.
Roman će vas sasvim sigurno dirnuti. U nekoliko scena sam zasuzila i zbog nekoliko bila izuzetno ljuta. Rajlijeva bez sumnje zna kako da kod čitaoca izazove emocionalnu reakciju i njeni likovi su toliko slojeviti i stvarni da ne možete a da se ne nadate da će se sve dobro završiti. A tek opisi... izbor reči u romanu je savršen i možete da zamislite svaku scenu bilo da se radi o samoj kući, zemlji ili bašti.
Izuzetno sam uživala u vremenu provedenom sa Pouzi i njenom porodicom. Ovo je jedan od onih romana koji ne možete da ispustite iz ruku. Ako volite slojevite porodične sage ispunjene tajnama, od srca vam preporučujem „Sobu leptira“ – nećete se razočarati.
Izvor: alwayswithabook.com
Prevod: Dragan Matković
Obožavam višegeneracijske sage. Pouzina priča i njen svet su neverovatni. Upoznajemo je kroz narativ o njenom detinjstvu i sada kada ima skoro sedamdeset godina. Život joj nije bio lak: detinjstvo ne baš najsrećnije, a i kasnije tokom života se sretala sa raznim nedaćama. Sada kada se bliži kraju svog života, pokušava da donese neke važne odluke.
Mnogo sam zavolela Pouzi. Reč je o izuzetno harizmatičnoj junakinji kojoj je zaista stalo do ljudi u njenom životu. Delovala mi je iskreno i pošteno, ni u jednom trenutku nisam morala da se zapitam čime je motivisana i zašto postupa na određen način. A tu su i njena dva sina koji ne mogu biti različitiji. Odmah sam osetila odbojnost prema starijem i, ispostaviće se, s razlogom. Mlađi mi se dopao i do kraja priče me je potpuno očarao.
Roman je ispunjen tajnama i zanimljivim prevratima koje nam autorka sve vreme nagoveštava i za koje se pitamo u kom trenutku će se razotkriti. Nešto sam uspela da pogodim, a nekima sam bila potpuno iznenađena. Smeštanje priče u sadašnjost i prošlost doprinosi tome da se čitaocu informacije serviraju u pravom trenutku. Veći deo radnje se odigrava u sadašnjosti, ali kada se priča vrati unazad i saznamo deo Pouzine istorije, dobijamo delove slagalice koji su nedostajali. To je izuzetno mudar način da se oformi stuktura priče – a ujedno sve vreme imamo utisak da roman teče bez zastoja.
Roman će vas sasvim sigurno dirnuti. U nekoliko scena sam zasuzila i zbog nekoliko bila izuzetno ljuta. Rajlijeva bez sumnje zna kako da kod čitaoca izazove emocionalnu reakciju i njeni likovi su toliko slojeviti i stvarni da ne možete a da se ne nadate da će se sve dobro završiti. A tek opisi... izbor reči u romanu je savršen i možete da zamislite svaku scenu bilo da se radi o samoj kući, zemlji ili bašti.
Izuzetno sam uživala u vremenu provedenom sa Pouzi i njenom porodicom. Ovo je jedan od onih romana koji ne možete da ispustite iz ruku. Ako volite slojevite porodične sage ispunjene tajnama, od srca vam preporučujem „Sobu leptira“ – nećete se razočarati.
Izvor: alwayswithabook.com
Prevod: Dragan Matković
