„Šta je Džem Džemšid? Rob, prosti rob kog vode na lancu od trga do trga, ima još uvek nade na milost dobrog gospodara ili na otkup ili na bekstvo. A Džem milosti niti može očekivati niti bi je mogao primiti sve i kad bi neko hteo da mu je da“, piše Ivo Andrić u „Prokletoj avliji“. Džem je drugi sin Mehmeda II Osvajača, princ bez prestola, sultan bez sultanata. Zlosrećni zatočnik, žrtva brata Bajazita i dvorskih intriga, romantični „junak“ uhvaćen u sudaru Istoka i Zapada.

Beogradska Laguna nedavno je objavila odličan roman bugarske književnice Vere Mutafčijeve „Slučaj Džem-sultana“ u kom autorka pruža drugačiju sliku miljenika Mehmeda II i vojske, prognanog sultana, ljubavnika, disidenta i političkog zarobljenika. Kroz priče različitih svedoka i pripovedača, isprepletano persijskom poezijom, Mutafčijeva tka tragičnu priču o progonstvu, izgnanstvu i patnji nepripadanja. Džem, nakon što ga je Bajazit svrgao sa sultanskog prestola, odlazi u progonstvo, najpre na Rodos, potom u Francusku i na kraju završava i skončava u Vatikanu. Pion i oružje u rukama zapadnih moćnika i hrišćanske crkve, žrtva političkih i verskih previranja, Džem, kao biljka iščupana iz (rodne) zemlje, vene u „vazi“ Zapada. Mutafčijeva u „Slučaju Džem-sultana“ dotiče i početak takozvanog „istočnog pitanja“ i sudbine Balkana određene geografijom, istorijom i narodom.

Mutafčijeva poput Šeherezade priča priču u „istočnjačkom maniru“ o sultanu koji jedino sebi ne može da dozvoli da ima brata (da li je to na kraju Bajazit ili Džem, na čitaocu je da proceni), već i o svetu koji se menja, o istoriji i nama samima. „Slučaj Džem-sultana“ je melahnolična, tragična, dirljiva, na momente čak senzualna priča o izgnanicima i političkim imigrantima, o ljubavi prema svojoj zemlji koja i boli i krepi, prema porodici. Nenametljivo, inteligentno, dirljivo štivo o misterioznoj, romantičnoj figuri izgubljenoj u istoriji. Topla preporuka.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik