Prikaz romana „Šeherezadino ćutanje“: Kad Šeherezada zaćuti
Defne Suman u neverovatnom istorijskom romanu „Šeherezadino ćutanje“ kroz iskustva četiri turske porodice plete priču o padu Otomanskog carstva.
Uz obilje opisa i isprepletenih narativa, poput tapiserije koja izvire iz razboja, ovaj roman krase i predivni i tragični trenuci. Više junaka doprinosi priči, uključujući Grkinju Panajotu, koja oplakuje voljenog koji je regrutovan, i jermensku babicu Melinu, koja je bila deo Panajotinog rođenja izvan braka. Sama Šeherezada većinom romana ostaje nema usled traume – ironija koja se prekida u trenutku kada konačno odluči da ispriča svoju priču i potvrdi svoju vrsnu sposobnost pripovedača.
Književna predstava života običnih ljudi iz različitih društvenih slojeva pod otomanskom vlašću je višeznačna i višeslojna. Evropljani koji su se naselili u Smirnu – uključujući i osamljenu Edit, čija konzumacija hašiša i još poneka indiskretnost čine okosnicu zapleta – nazdravljaju među sobom uvoznim šampanjcem dok njihove sluge turskog, grčkog i jermenskog porekla šuškaju o dolasku vojske. Uprkos nagloj promeni režima, lokalci nastavljaju da se ponašaju po starom.
Pored religijskih i etničkih konflikata, nekada miroljubive, izdašne obale Smirne sada su pod pretnjom silovatelja i masakriranja koje sa sobom donosi Prvi svetski rat. Narativ je vremenski ispresecan, prebacujući nas čas u 1905. godinu, godinu rođenja jednog od junaka; čas u 1919. godinu kada grčka armija okupira Smirnu; čas u 1922, kada Turci ponovo preuzimaju Smirnu, spalivši veći deo oblasti. Iako je možda u početku pomalo komplikovano uklopiti kockice, sve na kraju dolazi na svoje mesto, što će vas kao čitaoca ispuniti zadovoljstvom, uprkos tome što su odigrani događaji uznemirujući i puni nasilja i razora.
„Šeherezadino ćutanje“ je sjajan i prosvetljujući istorijski roman koji dotiče svaki aspekt raznolikog života u Otomanskom carstvu.
Autor: Đina Jorgensen
Izvor: forewordreviews.com
Prevod: Aleksandra Branković
Uz obilje opisa i isprepletenih narativa, poput tapiserije koja izvire iz razboja, ovaj roman krase i predivni i tragični trenuci. Više junaka doprinosi priči, uključujući Grkinju Panajotu, koja oplakuje voljenog koji je regrutovan, i jermensku babicu Melinu, koja je bila deo Panajotinog rođenja izvan braka. Sama Šeherezada većinom romana ostaje nema usled traume – ironija koja se prekida u trenutku kada konačno odluči da ispriča svoju priču i potvrdi svoju vrsnu sposobnost pripovedača.
Književna predstava života običnih ljudi iz različitih društvenih slojeva pod otomanskom vlašću je višeznačna i višeslojna. Evropljani koji su se naselili u Smirnu – uključujući i osamljenu Edit, čija konzumacija hašiša i još poneka indiskretnost čine okosnicu zapleta – nazdravljaju među sobom uvoznim šampanjcem dok njihove sluge turskog, grčkog i jermenskog porekla šuškaju o dolasku vojske. Uprkos nagloj promeni režima, lokalci nastavljaju da se ponašaju po starom.
Pored religijskih i etničkih konflikata, nekada miroljubive, izdašne obale Smirne sada su pod pretnjom silovatelja i masakriranja koje sa sobom donosi Prvi svetski rat. Narativ je vremenski ispresecan, prebacujući nas čas u 1905. godinu, godinu rođenja jednog od junaka; čas u 1919. godinu kada grčka armija okupira Smirnu; čas u 1922, kada Turci ponovo preuzimaju Smirnu, spalivši veći deo oblasti. Iako je možda u početku pomalo komplikovano uklopiti kockice, sve na kraju dolazi na svoje mesto, što će vas kao čitaoca ispuniti zadovoljstvom, uprkos tome što su odigrani događaji uznemirujući i puni nasilja i razora.
„Šeherezadino ćutanje“ je sjajan i prosvetljujući istorijski roman koji dotiče svaki aspekt raznolikog života u Otomanskom carstvu.
Autor: Đina Jorgensen
Izvor: forewordreviews.com
Prevod: Aleksandra Branković
