Jedino što vam je ponekad potrebno u životu je vedra čiklit literatura, romantična komedija koja će vas nasmejati, rasplakati i probuditi u vama svakojaka osećanja. Roman „Sagorela“ Sofi Kinsele ispunjava svaki od tih uslova!

Znate li ko besomučno čita ljubiće? To sam ja glavom i bradom. Znate li šta posle određenog vremena počinje da izgleda isto? Tako je, ljubići (pustite zvučni snimak publike koja negoduje). Shvatite, to im nije mana! Ljubići predstavljaju divan žanr koji prati savršenu formulu, a kad je već savršena, ne treba je menjati da biste dobili dobru knjigu. Međutim, nakon što sam tokom prethodnih, dobrih nekoliko meseci pročitala brdo ljubića, u navratima su počeli da mi pomalo nalikuju jedni drugima.

Ipak, kad sam se dočepala primerka romana „Sagorela“ Sofi Kinsele, odmah me je oduševila svežina i jedinstvenost njegove sadržine! Ova knjiga poznate nam trope predstavlja u potpuno novom svetlu. Čitanje romana bilo je oličenje zabave i toplo ga preporučujem svakome ko je željan vedre priče koja pršti od humora i miline.

Moja ljubav prema Kinseli otpočela je sa serijalom o Kupoholičarki i samo je nastavila da raste. I delovi serijala i samostalni romani nikada nisu omanuli a da me ne zakikoću.

Poslednji roman nije izuzetak. Ono što ga razlikuje od ostalih je to što vas, pored očekivanog smehotresa, tera na razmišljanje o životu, a na nekoliko momenata vas duboko i gane. Ne mogu da grešim dušu i da ne priznam da nisam očekivala toliku dubinu koja prožima celokupno štivo, ali je upravo to zaista sjajno iznenađenje. Apsolutno uživam učeći lekcije koje nam poručuju ljubavni romani, podjednako kao i u ušećerenim i slatkastim momentima.

Priča počinje tako da samo što se nisam upiškila od smeha. Bez zezanja! Ne samo da sam se poistovetila sa Sašinom situacijom na poslu (verujem da smo se svi u ovom ili onom trenutku osećali preopterećeni poslom do granice da nam mozak proključa) već sam zaista mogla da osetim njenu frustraciju u dubini svoje duše. Sve što je dovelo do toga da ona konačno „pregori“ potpuno je urnebesno, ali je istovremeno lako prepoznatljivo kao nešto što smo svi iskusili. Takođe sam u potpunosti razumela potrebu glavne junakinje da pobegne na mesto gde se nekada u svom životu osećala srećnom.

Razume se, taj „beg“ dovešće do naredne bizarne situacije koja, iako možda predvidiva, potpuno je zabavna. Skroz sam mogla da zamislim kako je letovalište nekada izgledalo, a kako izgleda sada. Autorka svojim umećem uspeva savršeno da prenese sve detalje i scene kroz koje Saša prolazi. Što se posebno odnosi na slučajni susret sa Finom.

Ne mogu da vam opišem koliko je priča zabavna! Prepuna je dovitljivih dosetki zbog kojih sam se grohotom smejala. Iako na prvi pogled dvoje junaka deluju kao potpune suprotnosti (ne baš kao neprijatelji, ali svakako bez dodirnih tačaka), razvoj njihovih likova tokom priče je zaista neprocenjiv. Zapravo, kraj me je prilično oduvao (i to na pozitivan način)!

Mnogo mi se dopalo i to koliko je autorka oboma podarila prostora da se izbore sa ličnim i zajedničkim mukama i problemima, zbog čega i ostvaruju bliskost, ali i sazrevaju kao osobe zahvaljujući uticaju onog drugog. Sve to njihov odnos čini šarmantnim i čitaoca bodri da navija za njih.

Ovu knjigu ću sigurno čitati još 100 puta. Prvi put sam je čitala u trenutku kada mi u životu nije sve bilo baš potaman, i to mi je bilo potrebno. Mogu da zamislim da ću je u budućnosti ponovo čitati kada mi bude potrebno malo vedrine i podstreka. Melem je za dušu pored toga što je u pitanju topla, pametna i duhovita priča.

Izvor: theespressoedition.com
Prevod: Aleksandra Branković