Prikaz romana „S one bande moje gore“: Između surog krša i tamnog mora
Dajući svom prvom romanu simboličan naslov „S one bande moje gore“, Jasenka Lalović nam širom otvara dnevnike svojih sećanja i saznanja o mučnim, tegobnim ljudskim, a posebno ženskim sudbinama na prostorima Crne Gore, tokom međuratnih godina i na samom početku Drugog svetskog rata.
U romanu ne teče samo jedna pripovedačka reka, niti postoji samo jedan glavni junak ili junakinja. Svaka od opisanih junakinja sa krševitih crmničkih ili pitomijih paštrovićkih i bokeljskih obala ima samo neke od osobina stvarnih crnogorskih žena koje je autorka u svom životu poznavala, srela, sa njima živela ili drugovala. Zato su književni likovi devojaka Vele, Ilinke, Bose, Jovanke, Milice ili starica Grozdane, strine Mileve, baba Mare, uobličeni od likova svih tih žena, bilo da su sa ove ili one bande brda od pelina. One su od rođenja učene da ćute, podnose, tuguju i čekaju, da makar i mnogo pametnije, okretnije i jače, zauvek čame u senci svakog od svojih muških, od oca, brata, muža, sina, ili da bez pogovora budu udate za nedragog, neviđenog, nepoznatog bivšeg zemljaka u Americi. Okamenjeni crnogorski patrijarhat poštovao je mnoštvo surovih običaja koji nisu marili za žensku decu i njihovu sudbinu, sunarodnici porodici nikad nisu „čestitali dolazak još jedne đevojke u dom, jer su se bojali da ih slučajno time ne uvrijede“.
U pogovoru romana Jasenka Lalović kaže da je pisala narodnim jezikom svog rodnog kraja i podneblja u kom je odrastala. Odajući zrna mudrosti tamošnjeg naroda, beležila je šture rečenice pune arhaizama, lokalizama ili tuđica. Izraze i fraze savremenog jezika nije koristila, ali je dočaravajući realnost govora svojih književnih junaka, grafički označavala pojedine glasove nastale slivanjem dva glasa u reči („Đe si sad pošla? Doma. S’edi malo“).
Zamišljen kao prvi deo trilogije Brda od pelina, roman „S one bande moje gore“ Jasenke Lalović pokrenuo je drugačiju, novu, iskrenu priču o ljudskoj sudbini i nekadašnjem životu zarobljenom surim kršem sa jedne, a tamnim morem sa druge strane iste gore, priču o čednim junakinjama koje su probale da prkose običajima i verovanjima predaka i porodice, boreći se za svoju sreću i istinsku ljubav.
Autor: Dragana Malić, Biblioteka „Vuk Karadžić“ – Zvezdara
Izvor: stadacitam.rs
U romanu ne teče samo jedna pripovedačka reka, niti postoji samo jedan glavni junak ili junakinja. Svaka od opisanih junakinja sa krševitih crmničkih ili pitomijih paštrovićkih i bokeljskih obala ima samo neke od osobina stvarnih crnogorskih žena koje je autorka u svom životu poznavala, srela, sa njima živela ili drugovala. Zato su književni likovi devojaka Vele, Ilinke, Bose, Jovanke, Milice ili starica Grozdane, strine Mileve, baba Mare, uobličeni od likova svih tih žena, bilo da su sa ove ili one bande brda od pelina. One su od rođenja učene da ćute, podnose, tuguju i čekaju, da makar i mnogo pametnije, okretnije i jače, zauvek čame u senci svakog od svojih muških, od oca, brata, muža, sina, ili da bez pogovora budu udate za nedragog, neviđenog, nepoznatog bivšeg zemljaka u Americi. Okamenjeni crnogorski patrijarhat poštovao je mnoštvo surovih običaja koji nisu marili za žensku decu i njihovu sudbinu, sunarodnici porodici nikad nisu „čestitali dolazak još jedne đevojke u dom, jer su se bojali da ih slučajno time ne uvrijede“.
U pogovoru romana Jasenka Lalović kaže da je pisala narodnim jezikom svog rodnog kraja i podneblja u kom je odrastala. Odajući zrna mudrosti tamošnjeg naroda, beležila je šture rečenice pune arhaizama, lokalizama ili tuđica. Izraze i fraze savremenog jezika nije koristila, ali je dočaravajući realnost govora svojih književnih junaka, grafički označavala pojedine glasove nastale slivanjem dva glasa u reči („Đe si sad pošla? Doma. S’edi malo“).
Zamišljen kao prvi deo trilogije Brda od pelina, roman „S one bande moje gore“ Jasenke Lalović pokrenuo je drugačiju, novu, iskrenu priču o ljudskoj sudbini i nekadašnjem životu zarobljenom surim kršem sa jedne, a tamnim morem sa druge strane iste gore, priču o čednim junakinjama koje su probale da prkose običajima i verovanjima predaka i porodice, boreći se za svoju sreću i istinsku ljubav.
Autor: Dragana Malić, Biblioteka „Vuk Karadžić“ – Zvezdara
Izvor: stadacitam.rs
