Valjeho je za ovaj roman 2003. dobio nagradu Romulo Galjegos, jedno od najvećih latinoameričkih književnih priznanja, kojim je trideset godina ranije ovenčan i Gabrijel Garsija Markes za roman „Sto godina samoće“.

„Provalija“ je poluautobiografsko delo smešteno u piščev rodni grad Medeljin.

Brutalna je kritika nasilnog društva u ovom gradu, kolumbijskih političara, pape i katoličanstva.

Odiše pesimizmom, ali autor dodaje suptilan crni humor, koji spontano navodi na smeh i dozvoljava uživanje u ovoj surovo iskrenoj priči.

Iako se zarekao da više nikad neće kročiti u svoju domovinu, autor se vraća u izgubljeni raj svog detinjstva, na porodično imanje Santa Anitu u Kolumbiji. Želi da bude uz svog brata, koji živi poslednje dane života, i pomogne mu da ublaži posledice fatalne bolesti. Ovo je apokaliptična slika Kolumbije zahvaćene opštim ludilom.
Valjeho hvata čitaoca u burni vrtlog svoje priče, i ne da mu da predahne.

On besni protiv svega, ne samo protiv smrti, već protiv života: „Umreti nije tako teško, mala! Teško je i dalje biti ovde.“ U ovoj ekstravagantnoj i eksplozivnoj prozi smrt je sveprisutna, a odnos prema njoj je naopak. „Pucnjava? Baš fino! Napravite mesta za decu koja se rađaju!“, uzvikuje jedan od junaka.

Autor: K. L. D.
Izvor: Danas