Ova knjiga me je opčinila, unela mi je dozu nelagode i uznemirenosti. Pročitala sam malo toga od savremenih francuskih pisaca, ali sam odmah mogla da primetim neke stilske sličnosti između ove i knjige „Uspavaj me“ Lejle Slimani. Naravno, u pitanju su potpuno različite priče, ali obe su uzbudljivo zloslutne. Obe se bave naizgled običnim dnevnim dešavanjima, ali imaju sličnu, čudnu atmosferu, podmuklu pogrešnost koja stoji iza svega.

Dva primera teško da su šablon, ali me veoma zanima šta još Francuska nudi što možda propuštam.

„Prema istinitoj priči“ prati spisateljicu Delfin, koja se sprijatelji sa misterioznom L., nakon uspeha svog poslednjeg romana. L. je živopisno opisan, neobičan, fascinantan lik; ona uvlači Delfin, a i čitaoca, u svoj svet. Kako se njih dve zbližavaju, i postaju nerazdvojne, Delfin sve više zavisi od L. Ona se suptilno probija u svaki deo Delfininog života i karijere – isprva, jer naizgled želi da joj pomogne, kao dobra drugarica, ali njeni motivi postaju sve sumnjiviji kako priča odmiče.

Postaje veoma mračno. L. nije neko koga treba zanemariti – harizmatična je, žestoka, filozofski nastrojena i zastrašujuća. Šta tačno ona želi od Delfin? I šta se dešava ako to ne dobije? Delfin me je privukla jer je stidljiva i introvertna, ali „privlačna i dobro osmišljena“ L. čini knjigu fascinantnom.

Ovo je pametno, promišljeno štivo, o piscima, pričama, likovima, fikciji i autobiografiji. O tome kako u svakoj fikciji ima istine i fikcije u svakoj varijanti istine. Povremeno postaje sugestivno samosvesna, ali ostavlja dosta prostora za tumačenje, pa možete da poverujete u koju god verziju želite. Kao što smo rekli, ima istine i fikcije u svakoj od njih.

Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin