Prikaz romana „Pre sezone kiša“: Uvod u sreću
Još od prologa najnovijeg romana u prevodu na srpski engleske spisateljice Dajne Džefriz (1948) glavnu junakinju Elajzu prate krupni udarci sudbine. Na prvim stranicama prisustvujemo stradanju njenog voljenog oca Dejvida, jednog od visokih izaslanika kolonijalnih vlasti, od bombe lokalnih pobunjenika prilikom svečanosti povodom preseljenja centra britanske uprave iz Kalkute u Delhi. Kasnije saznajemo da se ni kao maloletna školarka, ni kao devojka, ni kao supruga, Elajza nije integrisala prilikom povratka u Britaniju sa svojom majkom Anom. Da bi glavnoj junakinji sve bilo teže, ona ostaje udovica.
Ponuda visokog funkcionera britanske administracije Kliforda Soltera, kumčeta pokojnog Dejvida, poslom fotografkinje kraljevske porodice u njihovom zamku Džurajpur u Radžputani bar zbog dva razloga trebalo je da predstavi priliku za preokret u Elajzinom životu. Najpre, i pored delhijskog zločina nad njenim ocem, ona oseća Indiju bližom od rodne Britanije. Zatim, bavljenje fotografijom za nju predstavlja čak više od posla koji voli: sadrži i elemente bunta protiv društva koje nameće konvencionalna zanimanja. Saznajući za njen prvi profesionalni trijumf, možemo otkriti koliko je „Pre sezone kiša“, ako ne feministički, zapravo ženski roman, posredstvom punoće s kojom je opisana Elajzina buntovnost, dostojanstvenost, svestranost i istrajnost. Pripovedajući o njoj iz trećeg lica, autorka postiže distancu koja sprečava patetiku i omogućuje verodostojniji uvid u vrline slojevite protagonistkinje.
I glavni junak romana je nesumnjivo zaokružen lik. Posredi je mlađi prinčev brat Džejant, koji se pokazuje kao jedina osoba u intrigama okuženoj palati, gde Elajza radi, koja je vredna njenog poverenja. Koje, što se siže više odmotava uz pauzama premreženu naraciju što omogućuje bolji uvid u postepenost i spontanitet, naposletku prerasta u ljubav. Međutim, pred Džejantom i Elajzom, koje osim fizičke privlačnosti spajaju i međusobno slični mentalni sklopovi, kao prepreke su postavljeni brojni tabui i zabrane: između ostalog, pripadnik indijskog plemstva mora da zasnuje brak sa sunarodnicom, ne sa strankinjom, a pogotovo ne sa udovicom.
Osim koherentnosti dvoje glavnih junaka i verodostojnosti u prikazivanju njihove ljubavne priče, roman ima nesumnjivu vrednost i u realističkom utisku koji je autorka očigledno postigla istraživanjem sociokulturnih i političkih prilika u Indiji tokom tridesetih godina prošlog veka, kada je dotična država bila britanska kolonija. Kao što će to, sve do šezdesetih, biti Malajska federacija u kojoj se Dajna Džefriz rodila, da bi kao devetogodišnjakinja emigrirala u Englesku. Autorka je nesumnjivo prenela nešto od ličnog iskustva svojoj glavnoj junakinji, jer ovako verodostojan multikulturalni roman teško da bi mogao napisati neko ko nije menjao boravišnu državu.
S obzirom na uzlaznu putanju kojom teče Elajzin život, posle snažnih ličnih potresa, a bez obzira na sve prepreke na koje nailazi njen odnos sa Džejantom, „Pre sezone kiša“ nesumnjivo je optimistički roman. Uostalom, o tome diskretno svedoči i naslov knjige. Naime, pošto je Indija izrazito sušna zemlja u kojoj je kiša, posebno u ono vreme, bilo izrazito dobrodošla, uzlazna putanja Elajzinog bivstvovanja tek je uvod u sreću koja je očekuje.
Autor: Domagoj Petrović
Ponuda visokog funkcionera britanske administracije Kliforda Soltera, kumčeta pokojnog Dejvida, poslom fotografkinje kraljevske porodice u njihovom zamku Džurajpur u Radžputani bar zbog dva razloga trebalo je da predstavi priliku za preokret u Elajzinom životu. Najpre, i pored delhijskog zločina nad njenim ocem, ona oseća Indiju bližom od rodne Britanije. Zatim, bavljenje fotografijom za nju predstavlja čak više od posla koji voli: sadrži i elemente bunta protiv društva koje nameće konvencionalna zanimanja. Saznajući za njen prvi profesionalni trijumf, možemo otkriti koliko je „Pre sezone kiša“, ako ne feministički, zapravo ženski roman, posredstvom punoće s kojom je opisana Elajzina buntovnost, dostojanstvenost, svestranost i istrajnost. Pripovedajući o njoj iz trećeg lica, autorka postiže distancu koja sprečava patetiku i omogućuje verodostojniji uvid u vrline slojevite protagonistkinje.
I glavni junak romana je nesumnjivo zaokružen lik. Posredi je mlađi prinčev brat Džejant, koji se pokazuje kao jedina osoba u intrigama okuženoj palati, gde Elajza radi, koja je vredna njenog poverenja. Koje, što se siže više odmotava uz pauzama premreženu naraciju što omogućuje bolji uvid u postepenost i spontanitet, naposletku prerasta u ljubav. Međutim, pred Džejantom i Elajzom, koje osim fizičke privlačnosti spajaju i međusobno slični mentalni sklopovi, kao prepreke su postavljeni brojni tabui i zabrane: između ostalog, pripadnik indijskog plemstva mora da zasnuje brak sa sunarodnicom, ne sa strankinjom, a pogotovo ne sa udovicom.
Osim koherentnosti dvoje glavnih junaka i verodostojnosti u prikazivanju njihove ljubavne priče, roman ima nesumnjivu vrednost i u realističkom utisku koji je autorka očigledno postigla istraživanjem sociokulturnih i političkih prilika u Indiji tokom tridesetih godina prošlog veka, kada je dotična država bila britanska kolonija. Kao što će to, sve do šezdesetih, biti Malajska federacija u kojoj se Dajna Džefriz rodila, da bi kao devetogodišnjakinja emigrirala u Englesku. Autorka je nesumnjivo prenela nešto od ličnog iskustva svojoj glavnoj junakinji, jer ovako verodostojan multikulturalni roman teško da bi mogao napisati neko ko nije menjao boravišnu državu.
S obzirom na uzlaznu putanju kojom teče Elajzin život, posle snažnih ličnih potresa, a bez obzira na sve prepreke na koje nailazi njen odnos sa Džejantom, „Pre sezone kiša“ nesumnjivo je optimistički roman. Uostalom, o tome diskretno svedoči i naslov knjige. Naime, pošto je Indija izrazito sušna zemlja u kojoj je kiša, posebno u ono vreme, bilo izrazito dobrodošla, uzlazna putanja Elajzinog bivstvovanja tek je uvod u sreću koja je očekuje.
Autor: Domagoj Petrović
