Dok čekam da dođu deca moje dece, pronalazim izgovore da kupim i pročitam nove knjige za mlade. Mešaju se tu i čitalački i spisateljski porivi, ali je jedan od najjačih taj što ću imati šta da preporučim svojim đacima, a poklonim mlađanim rođacima. Kako je to veoma odgovoran zadatak, biram najbolje od najboljeg, igram na sigurno, sito mi je gusto... Ovih dana u njemu se zadržao jedan sjajan „ulov“.

Nakon romana „Tajne dedinog kofera“ bilo mi je jasno da je Bojan Ljubenović pronašao svoju zlatnu žilu i izabrao lokalitet, postavio scenografiju, podelio uloge deci iz družine, koju je u delu oformio, i da može i dalje da sledi taj zlatni trag. Uoči leta Laguna je objavila njegov nastavak pod imenom „Potraga za zlatnom strelom“.

Želim odmah da napomenem da se ovaj drugi deo čita i samostalno, i uz prethodno znanje o živahnoj i preduzimljivoj ekipi iz Jabukova i njihovim gostima. Drugi deo je čak dinamičniji, brži, turbulentniji, jer su svi početni, uvodni opisi ostali u prvom, u kom je postavljan temelj ovog serijala.

Kako se raspustu u zube ne gleda, ovog leta ćemo uživati u zimskim avanturama Ognjena i njegove družine. Niža Pritka, Mica Tetka, Cile Viljuška, Mile Upitnik, Ika Bajka, Iris Srna, Veca Veštica, i blizanci poreklom iz Jabukova, a koji žive u Austriji, uz unuka legendarnog Gvozdena Vučine, slobodno vreme će nam oplemeniti i obojiti humorom, zagonetkama, snažnim emocijama, legendama, neverovatnim vratolomijama.

U ovoj knjizi se steklo divno nasleđe našeg stvaralaštva za decu. Uzidane su u njega ideje dela „Hajduci“, „Družina sinjeg galeba“, „Orlovi rano lete“, pa sve do „Hajduka u Beogradu“...

Autor sjajno gradi priču. U njoj ništa nije tek tako kazano i dato. Bojan po čitavom romanu baca kamenčiće, za koje će se kasnije, kao u „Tamnom vilajetu“, pokazati da su dragulji, i skuplja ih na kraju u blistavu pregršt nad kojom će rasplesti čitavo zamešateljstvo i uz to snažno poentirati.

Temelji su isti u oba romana: porodica, prijateljstvo, tradicija, nasleđe, sloga, poštenje... Deca se na njih ne podsećaju, nema pridikovanja i moralisanja, već ih priča pozva da ih prepoznaju u sebi i krenu sigurnim putem koji nije lak, ali je zato jedini pravi.

Divne su paralele između života na selu i onog u gradu. Nakon čitanja ovih knjiga, svi koji imaju bake i deke na selu, i rođake i drugare, shvatiće koliko su bogati i srećni, a možda usput dobiju i želju da oforme svoju družinu, pa da pođu u istraživanja i šetnje, samo po mogućstvu bezbedne i sigurne.

Knjiga se čita sa olovkom i beležnicom u ruci, jer u svakom poglavlju sine neka čudesna misao koja se kao citat može prepisati, upamtiti, sačuvati.

Deca vole da u knjigama ima ljubavnih zapleta. „Potraga za zlatnom strelom“ sva vrca od iskrica simpatija, starih i novih.

Deca vole da se smeju. Zato „Potraga za zlatnom strelom“ štedro daruje njihovo poverenje i trud što su je uzeli u ruke i zasmejava ih na svakom koraku. Humor je posejan na plodnoj njivi, na razne načine: obrtima u naizgled bezizlaznim situacijama, koškanjima između dečaka i devojčica, a najsimpatičniji, i vrlo uspeo, način jeste kroz jezičku karakterizaciju. Brat i sestra, koji su u Jabukovo došli iz Austrije, ne pričaju srpski baš najbolje. Njhove rečenice su gramatički nepravilne, a reči izvitoperene, što izaziva urnebesni smeh.

Reći ću samo da smo ovom knjigom dobili još jedan vrhunski roman koji deca oberučke prihvataju, a da nijednom u tekstu nije upotrebljen nijedan jedini žargonizam. Naprotiv, suptilno, nenametljivo, posejani su stari, ponekad zaboravljeni izrazi, poput drusnuti u sneg, brsnuti se u grudi, poselo, prtina, ađutant, čakširi....

Neću reći nijednu reč o zapletu jer u njemu treba uživati bez ikakvog predznaja, ali ću istaći da je sve obavijeno velom tajne, da je sve bazirano na jednoj misteriji (koju došljak Luk naziva mistrija), pa je jasno da roman treba nabaviti i pročitati što pre.

Verujem da su ga prosvetni radnici i roditelji već otkrili i stavili na spisak.

Verujem da i deca rado posežu za njim. Neka su ga već i pročitala.

Autor: Ljiljana Šarac, spisateljica