Prikaz romana „Poslednje leto u gradu“: Voleti ili napustiti umiljatu zver?
Kada se govori o remek-delima, Amerikanci sigurno prvo pomisle na „Velikog Getsbija“ i „ Sunce se ponovo rađa“ – temelje književnosti na engleskom jeziku, koji ne samo da su je oplemenili već i uticali na dalji tok razvoja i bogatstvo jezika. Međutim, kada remek-delima smatramo samo ona koja dolaze sa našeg podneblja, to nas sprečava da budemo otvoreniji za ključna dela drugih kultura, kao što je to, na primer, fenomenalno debitantsko delo Đanfranka Kaligariča „Poslednje leto u gradu“.
Decenijama je Kaligaričev uticajni prvenac, koji je prvobitno objavljen 1970-ih godina, bio dostupan samo na italijanskom jeziku, u originalu. Prevod romana na engleski jezik nakon više od pedeset godina izazvao je pažnju književne javnosti, a ljubitelje književnosti ostavio pred pitanjem: šta bi ovaj, ne previše obiman, roman imao da ponudi savremenom čitaocu. Pomislili bismo – ništa.
Roman „Poslednje leto u gradu“ pripoveda o specifičnom dobu i specifičnoj lokaciji na kojoj je nastao. Govori o Rimu, i to samo onom Rimu koji je definisao jedno leto života jednog čoveka i uticao na njegovo iskustvo krajem 20. veka. Govori o sparnom Rimu, Rimu koji vam se uvlači pod kožu, koji zadire u najmračnije kutke vašeg uma, onom koji vas odbija i istom brzinom ponovo osvaja. To je onaj Rim kakvim ga naš glavni junak Leo Gazara poznaje i razume – ravnodušan i surov, a opet zavodljiv.
I premda je to Leov i samo Leov Rim koji čitalac upoznaje, ovaj grad oživljava zahvaljujući Kaligaričevoj prozi koja povremeno obuzdava logiku i uverava nas da ne čitamo puku fikciju, već proživljavamo minuli život koji je lako mogao da postoji dok šetamo ulicama i upijamo Leove teške emocije. Kaligarič kaže za Rim: „S njim nema srednjeg puta, ili je to velika ljubav ili moraš da odeš jer upravo to zahteva umiljata zver – da je voliš.“
Upravo to je limbo u kom se glavni junak nalazi i sa čime pokušava da se izbori na stranicama ovog romana. Kao čitaoci, i mi smo uključeni u svaku odluku ili neodlučnost koje Lea drže zarobljenim u besciljnom lutanju. I premda mi možemo sagledati rešenja koja Leo ne može, polako počinjemo da razumemo da je Leov životni put neizbežan, upravo zahvaljujući umeću i veštini Đanfranka Kaligariča.
I naposletku, Kaligaričev roman čini remek-delom (vrednim pažnje čitalaca svih generacija sa svih meridijana) to što beznadežnu usamljenost pojedinca u tako velikom gradu poput Rima čini razumljivim svakome ko odluči da se lati ovih stranica. Nećete samo pročitati „Poslednje leto u gradu“ – vi ćete u njega utonuti, uprkos svim rizicima, bolu i gubitku koji Kaligaričev Rim obećava. Tako ćemo i mi sami postati Leo, pokušavajući da donesemo odluku – voleti ili otići.
Autor: Natali Mari Amato
Izvor: americadomani.com
Prevod: Aleksandra Branković
Decenijama je Kaligaričev uticajni prvenac, koji je prvobitno objavljen 1970-ih godina, bio dostupan samo na italijanskom jeziku, u originalu. Prevod romana na engleski jezik nakon više od pedeset godina izazvao je pažnju književne javnosti, a ljubitelje književnosti ostavio pred pitanjem: šta bi ovaj, ne previše obiman, roman imao da ponudi savremenom čitaocu. Pomislili bismo – ništa.
Roman „Poslednje leto u gradu“ pripoveda o specifičnom dobu i specifičnoj lokaciji na kojoj je nastao. Govori o Rimu, i to samo onom Rimu koji je definisao jedno leto života jednog čoveka i uticao na njegovo iskustvo krajem 20. veka. Govori o sparnom Rimu, Rimu koji vam se uvlači pod kožu, koji zadire u najmračnije kutke vašeg uma, onom koji vas odbija i istom brzinom ponovo osvaja. To je onaj Rim kakvim ga naš glavni junak Leo Gazara poznaje i razume – ravnodušan i surov, a opet zavodljiv.
I premda je to Leov i samo Leov Rim koji čitalac upoznaje, ovaj grad oživljava zahvaljujući Kaligaričevoj prozi koja povremeno obuzdava logiku i uverava nas da ne čitamo puku fikciju, već proživljavamo minuli život koji je lako mogao da postoji dok šetamo ulicama i upijamo Leove teške emocije. Kaligarič kaže za Rim: „S njim nema srednjeg puta, ili je to velika ljubav ili moraš da odeš jer upravo to zahteva umiljata zver – da je voliš.“
Upravo to je limbo u kom se glavni junak nalazi i sa čime pokušava da se izbori na stranicama ovog romana. Kao čitaoci, i mi smo uključeni u svaku odluku ili neodlučnost koje Lea drže zarobljenim u besciljnom lutanju. I premda mi možemo sagledati rešenja koja Leo ne može, polako počinjemo da razumemo da je Leov životni put neizbežan, upravo zahvaljujući umeću i veštini Đanfranka Kaligariča.
I naposletku, Kaligaričev roman čini remek-delom (vrednim pažnje čitalaca svih generacija sa svih meridijana) to što beznadežnu usamljenost pojedinca u tako velikom gradu poput Rima čini razumljivim svakome ko odluči da se lati ovih stranica. Nećete samo pročitati „Poslednje leto u gradu“ – vi ćete u njega utonuti, uprkos svim rizicima, bolu i gubitku koji Kaligaričev Rim obećava. Tako ćemo i mi sami postati Leo, pokušavajući da donesemo odluku – voleti ili otići.
Autor: Natali Mari Amato
Izvor: americadomani.com
Prevod: Aleksandra Branković
