Za istinske zaljubljenike u knjigu čitanje nije hobi niti samo način da se prekrati vreme, ni steknu nova znanja. Ono dobija značaj nasušne potrebe i posla od suštinske važnosti, jer životu daje neslućene dimenzije i ispunjava ga najvišim smislom.

Za sve one posvećenike, koji među koricama nalaze reči od kojih zaceljuje ono što nam je svakodnevica pričinila, za one koji u pročitanom nalaze načina da pročiste i razmrse svoje misli i razgale dušu, za one u kojima nikada ne utihnjuje razgovor sa davno pročitanim štivom – knjižare su mnogo više od mesta na kome se može kupiti knjiga. To nisu samo prodavnice pred čijim raskošno osvetljenim izlozima, gde povlašćeno mesto pripada izdanjima koja još uvek mirišu na štamparsku boju, usporavamo korak u dokolici ili iz puke znatiželje. To su ona mesta na gradskoj mapi koja pohodimo s jasnom namerom i u varljivoj nadi da ćemo na nekoj polici najzad otkriti i pribaviti štivo koje će nam pružiti istinsko čitalačko zadovoljstvo. I da ćemo, pritom, postati vlasnici primerka kome ćemo zauvek pripasti, bar onoliko koliko on pripada nama.

Jedno takvo mesto, u koje se ulazi sa strašću, a izlazi sa utehom i ohrabrenjem, jeste i knjižara iz naslova romana Madlin Martin. Dirljiva i zanimljiva istorijska priča, koju je na srpski jezik prevela Eli Gilić, posvećena čitanju kao činu najviše slobode, nepokolebljive snage i povezivanja kolektiva u vremenima nadolazećeg zla i opšte neizvesnosti, inspirisana je istinitim događajima iz perioda Drugog svetskog rata. U nemačkim vazdušnim napadima na London, u opštem stradanju, tada je sa lica zemlje nestala i čitava četvrt u kojoj su se nalazile čuvene izdavačke kuće, štamparije i knjižare koje su svojom tradicijom i značajem u svetu literature činile ulicu Paternoster Rou jedinstvenom i prestižnom.

Centar književnog života, ali i mnogo više od toga – mesto nade, solidarnosti i utehe – postaje tada Primrouz hil, knjižara gospodina Evansa, na prvi pogled mrzovoljnog i za sam knjižarski posao nezainteresovanog starca. Udaljenost od elitne knjižarske četvrti koja je pre rata bila jedan od osnovnih uzroka njenog lošeg poslovanja, posle bombardovanja postaje značajno preimućstvo jedine preostale radnje. Ali ono što će istinski preobraziti ovo mesto iz stešnjenog magacina prašnjavih knjiga naslaganih bez reda u utočište ljudi suočenih sa ratnim traumama jeste posvećenost provincijalke Grejs Benet, koja se, nakon lične tragedije a uz pomoć majčine prijateljice, nesebične i preduzimljive gospođe Vederford, uoči samog rata obrela u Londonu. Stupivši na peron stanice zajedno sa Vivijen, drugaricom iz detinjstva, ona se suočava sa prestonicom kakvu nije sanjala. Umesto raskoši, zabave, sjaja i mnoštva primamljivih prilika koji veliki grad može ponuditi mladoj osobi, devojke su iz mirnog ritma Drajtona, u kome su odrasle, zakoračile direktno u atmosferu burnih političkih događaja i užurbanih prirema za rat koji će Engleska uskoro objaviti Nemačkoj.

Ipak, snovi protagonistkinje ovog romana sasvim će se raspršiti kad se, umesto na odeljenju u nekoj od čuvenih robnih kuća, nađe za prenatrpanim pultom skučene knjižare. Svojom marljivošću i istrajnošču ona će se hrabro suočiti sa izazovima i, uprkos knjižarskom ali i apsolutnom čitalačkom neiskustvu, postaće dobri duh ne samo radnje u kojoj se zaposlila već i čitavog svog novog okruženja. Ratno iskustvo će svet oko nje učiniti sasvim drugačijim, ali iskustvo koje će kao čitalac sama sticati daće joj snagu da bude potpora ljudima koji su se suočili sa strahom, bolom, usamljenošču, gubicima i glađu.

Pomno istražujući izvore o Drugom svetskom ratu u engleskoj prestonici, Madlin Martin je živo rekonstruisala jedno potresno poglavlje iz nacionalne istorije, pišući, zapravo, sve vreme, dirljivu i toplu pohvalu knjigama i preobražavajućoj moći koje su imale i koju nikada neće izgubiti.

Autor: Olivera Nedeljković