Prikaz romana „Pod punom parom“ genijalnog Terija Pračeta
Volim kada romani iz domena fantastike sadrže mape. Ja sam staromodan tip. Činjenica da se pisac nije potrudio da napravi mapu sveta koji je izmaštao, po mom mišljenju, svedoči o nedostatku posvećenosti onome što je Tolkin nazivao „činom sekundarnog stvaranja“. Dobra mapa fiktivnog sveta – kao, uostalom, i njeni stvarni pandani – provocira maštu čitaoca. Šta bismo sve mogli da vidimo? Gde bismo sve mogli da otputujemo?
U romanima o DisksvetuTerija Pračeta nikada nije bilo mapa. Mape Disksveta, naravno, postoje – možete ih kupiti u vidu postera ili ih pronaći na internetu – ali pisac ih nikada nije smatrao naročito važnim. Pračet je uvek isticao da je Disksvet „mesto gde se priče dešavaju“, i da bi crtanje mapa moglo imati sputavajući efekat. Zamislite onda moje iznenađenje kada sam otvorio svoj primerak romana „Pod punom parom“, četrdesetog u serijalu Disksvet, i na njegovim prvim stranicama otkrio predivnu mapu.
Na pojavu ove mape ipak ne bi trebalo gledati kao na dokaz da je Pračet konačno podlegao konvencijama žanra. Jer ovde je reč o železničkoj mapi, i to onoj koja označava ulazak njegovog sveta u modernu eru.
Serijal je započeo kao satirično putovanje kroz konvencije žanra fantastike. Slikao je svoj svet slobodnim potezima četkice i živopisnim bojama, iako je od prvog romana bilo jasno da njegov tvorac poseduje istančan smisao za detalj i prirodni talenat za prepoznavanje najapsurdnijih aspekata života. Kako je, međutim, vreme odmicalo, dogodilo se nešto neobično – Disksvet, isprva osmišljen kao mizanscen za duhovite priče, počeo je da poprima konkretne obrise, ostavljajući utisak da pokušava da postane stvarno mesto.
Ovaj proces se, doduše, nije odvijao kroz strateško plasiranje tradicionalnih mapa, već putem zamene arhetipova autentičnim, trodimenzionalnim junacima. Sve je, pomalo neočekivano, počelo od lika Smrti, ali uskoro su sledile veštice, lord Vetinari, kapetan Vajms i arhirektor Nevidljivog univerziteta Mastram Ridkali. Ove ličnosti su se s vremenom toliko etablirale da je i sam nagoveštaj da bi moglo da im se dogodi nešto loše izazivao glasno negodovanje među zagriženim obožavaocima serijala, koje je često kulminiralo slanjem pretećih poruka izdavaču.
Decenije su prolazile, a Disksvet je za to vreme postao toliko kabast i težak da je svakom narednom romanu bio potreban sve jači narativni motor koji bi ga pokrenuo iz stanja mirovanja. Na svu sreću, njegovi stanovnici u četrdesetom nastavku serijala otkrivaju moć pare.
„Pod punom parom“ govori šta se dešava kada parni pogon postane sastavni deo već uveliko zahuktale ankmorporške industrijske revolucije. Rezultati su, moglo bi se reći, predvidivi: ima tu i vriske, i eksplozija i ljudi koji glavom bez obzira beže u noć. Kako bi smirio situaciju, vladar Ank-Morporka lord Vetinari angažuje Vlažu fon Lipviga, svog glavnog operativca opšte prakse, da stvari bar donekle dovede u red. U međuvremenu, konzervativne frakcije među patuljcima, obuzete strahom da će ovaj vrli novi svet uništiti hiljade godina tradicije, objavljuju rat modernosti.
Pračetov genije se, između ostalog, ogleda u njegovom odbijanju da se spusti na nivo očigledne alegorije. Da, pojava parne mašine i novog vida putovanja budi asocijacije na pojavu železnice u Britaniji, a da ne pominjemo iznenadni preobražaj gradova u unutrašnjosti u važne industrijske centre i činjenicu da su u likovima pionira železničkog saobraćaja objedinjene karakterne osobine samoniklih preduzetnika, čuvenih severnjačkih inženjera i brbljivih prevaranata; ali ipak nikad ne treba gubiti iz vida to da se sve ovo dešava u jedinstvenoj „stvarnosti“ Disksveta, u kojoj postoje i trolovi, i goblini i, naravno, magija. Osim toga, ako malo zaškiljite, ekstremističke frakcije patuljaka zaista deluju kao alegorija za islamski ekstremizam – ali samo ako ignorišete činjenicu da podsećaju i na hrišanske fundamentaliste, ili ludite, ili jednostavno sve one koje plaši tempo kojim se odvijaju promene u savremenom svetu. Pračet se hvata ukoštac sa krupnim temama: strahom od promena, nadom koju te iste promene donose, pojedinčevom potragom za smislom unutar zajednice u kojoj živi, moralnošću, pravima i slobodama građana itd.
Ako moćna lokomotiva Pračetove proze ponekad i isklizne iz šina – ako vam se ponekad učini da previše pametuje i morališe – treba mu oprostiti. On je jedan od najduhovitijih pisaca svih vremena, neprevaziđeni majstor svog zanata. Dozvolite mu da vas nasmeje. Humor je nešto što nam je svima potrebno u ovim neizvesnim vremenima.
Autor: Ben Aronovič
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković
U romanima o DisksvetuTerija Pračeta nikada nije bilo mapa. Mape Disksveta, naravno, postoje – možete ih kupiti u vidu postera ili ih pronaći na internetu – ali pisac ih nikada nije smatrao naročito važnim. Pračet je uvek isticao da je Disksvet „mesto gde se priče dešavaju“, i da bi crtanje mapa moglo imati sputavajući efekat. Zamislite onda moje iznenađenje kada sam otvorio svoj primerak romana „Pod punom parom“, četrdesetog u serijalu Disksvet, i na njegovim prvim stranicama otkrio predivnu mapu.
Na pojavu ove mape ipak ne bi trebalo gledati kao na dokaz da je Pračet konačno podlegao konvencijama žanra. Jer ovde je reč o železničkoj mapi, i to onoj koja označava ulazak njegovog sveta u modernu eru.
Serijal je započeo kao satirično putovanje kroz konvencije žanra fantastike. Slikao je svoj svet slobodnim potezima četkice i živopisnim bojama, iako je od prvog romana bilo jasno da njegov tvorac poseduje istančan smisao za detalj i prirodni talenat za prepoznavanje najapsurdnijih aspekata života. Kako je, međutim, vreme odmicalo, dogodilo se nešto neobično – Disksvet, isprva osmišljen kao mizanscen za duhovite priče, počeo je da poprima konkretne obrise, ostavljajući utisak da pokušava da postane stvarno mesto.
Ovaj proces se, doduše, nije odvijao kroz strateško plasiranje tradicionalnih mapa, već putem zamene arhetipova autentičnim, trodimenzionalnim junacima. Sve je, pomalo neočekivano, počelo od lika Smrti, ali uskoro su sledile veštice, lord Vetinari, kapetan Vajms i arhirektor Nevidljivog univerziteta Mastram Ridkali. Ove ličnosti su se s vremenom toliko etablirale da je i sam nagoveštaj da bi moglo da im se dogodi nešto loše izazivao glasno negodovanje među zagriženim obožavaocima serijala, koje je često kulminiralo slanjem pretećih poruka izdavaču.
Decenije su prolazile, a Disksvet je za to vreme postao toliko kabast i težak da je svakom narednom romanu bio potreban sve jači narativni motor koji bi ga pokrenuo iz stanja mirovanja. Na svu sreću, njegovi stanovnici u četrdesetom nastavku serijala otkrivaju moć pare.
„Pod punom parom“ govori šta se dešava kada parni pogon postane sastavni deo već uveliko zahuktale ankmorporške industrijske revolucije. Rezultati su, moglo bi se reći, predvidivi: ima tu i vriske, i eksplozija i ljudi koji glavom bez obzira beže u noć. Kako bi smirio situaciju, vladar Ank-Morporka lord Vetinari angažuje Vlažu fon Lipviga, svog glavnog operativca opšte prakse, da stvari bar donekle dovede u red. U međuvremenu, konzervativne frakcije među patuljcima, obuzete strahom da će ovaj vrli novi svet uništiti hiljade godina tradicije, objavljuju rat modernosti.
Pračetov genije se, između ostalog, ogleda u njegovom odbijanju da se spusti na nivo očigledne alegorije. Da, pojava parne mašine i novog vida putovanja budi asocijacije na pojavu železnice u Britaniji, a da ne pominjemo iznenadni preobražaj gradova u unutrašnjosti u važne industrijske centre i činjenicu da su u likovima pionira železničkog saobraćaja objedinjene karakterne osobine samoniklih preduzetnika, čuvenih severnjačkih inženjera i brbljivih prevaranata; ali ipak nikad ne treba gubiti iz vida to da se sve ovo dešava u jedinstvenoj „stvarnosti“ Disksveta, u kojoj postoje i trolovi, i goblini i, naravno, magija. Osim toga, ako malo zaškiljite, ekstremističke frakcije patuljaka zaista deluju kao alegorija za islamski ekstremizam – ali samo ako ignorišete činjenicu da podsećaju i na hrišanske fundamentaliste, ili ludite, ili jednostavno sve one koje plaši tempo kojim se odvijaju promene u savremenom svetu. Pračet se hvata ukoštac sa krupnim temama: strahom od promena, nadom koju te iste promene donose, pojedinčevom potragom za smislom unutar zajednice u kojoj živi, moralnošću, pravima i slobodama građana itd.
Ako moćna lokomotiva Pračetove proze ponekad i isklizne iz šina – ako vam se ponekad učini da previše pametuje i morališe – treba mu oprostiti. On je jedan od najduhovitijih pisaca svih vremena, neprevaziđeni majstor svog zanata. Dozvolite mu da vas nasmeje. Humor je nešto što nam je svima potrebno u ovim neizvesnim vremenima.
Autor: Ben Aronovič
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković
