Prikaz romana Petera Handkea „Nesreća bez želja“

16. 8. 2021.

Prikaz romana Petera Handkea „Nesreća bez želja“ - slika 2

„U rubrici RAZNO nedeljnog izdanja koruškog glasila ’Folkscajtung’, pojavila se sledeća vest: ’U noći između petka i subote izvršila je samoubistvo pedesetjednogodišnja domaćica iz A. (opština G.), uzevši prekomernu dozu tableta za spavanje.“ Ovo je vest o smrti majke Petera Handkea, a istovremeno su to i prvi taktovi kratkog romana koji on piše o njoj, neposredno posle njene smrti. Sam Handke o tom kaže: „Želeo sam da se latim posla pre nego što se potreba za pisanjem o njoj javi, onako jaka kao prilikom sahrane, i ponovo ne preobrazi u tupu nemost, poput one u trenutku primanja vesti o samoubistvu.“ Karl Uve Knausgor napisao je da je „’Nesreća bez želja’ jedna od najboljih i najvažnijih knjiga našeg vremena.“ I ovaj sud jeste tačan. Pred nama je priča o dobrovoljnoj smrti majke, koja je tiho, na nem, delikatan način, čitavog života nosila duboko u sebi, nevidljivi i težak teret tuge i nesreće. Kada je težina tamnog tovara u njoj postala veća od svakog elan vitala, ljubavi prema životu kao takvom, strasti prema življenju, kada je živeti dalje značilo samo umnožavanje patnje, besmisleno ponavljanje banalnih radnji, obesmišljenih nesrećom, ona je odabrala da usni zauvek. Handke vivisecira njen život, slike šarene, ali, ispostavlja se, ipak više crnobele, samoću, besmisao, plitki gaz u kome se kretala i koji nije mogao ispuniti njenu unutarnju metafizičku žeđ. Nema u ovoj knjizi okrivljenih, ni slabih, samo analiza jednog života koji je dobrovoljnom smrću kriknuo iz te nametnute tišine klase onih koji žive bez prijateljstava, bez poniranja u dubinu. Ipak, ovo je pre svega, priča o ljubavi prema majci, jednoj od najjačih stihija na ovoj našoj planeti, koja je tolika da je, što god uradite, pogrešno i gde nema ni pravih poteza ni pravih rešenja, gde je sve minorno prema njenoj razornoj jačini. Evo romana o tome kako besmisleni život ubija identitet, a kako bez identitet nije moguće opstati. Svedeno, izuzetno štivo. Tople preporuke.

Autor: Sanja Domazet
Izvor: Politika

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Do 20%
-10%
Nesreća bez želja
Peter Handke
Cena:
599,00RSD
Članska cena i do:
479,20RSD

Peter Handke

Peter Handke (1942, Grifen, Austrija) jedan je od najznačajnijih pisaca nemačkog jezika i savremene svetske književnosti. Pisac stotinak knjiga, romana, pripovesti, drama, poezije, eseja i filmskih scenarija; autor više filmova, i koautor i saradnik u mnogim filmovima Vima Vendersa; likovni ilustrator svojih tekstova. Dobitnik niza nagrada: Bihnerove, Kafkine, Šilerove, Ibzenove, Nestrojeve, nagrade „Tomas Man“, nagrade „Milovan Vidaković“ i drugih. Nobelova nagrada za književnost dodeljena mu je 2019. „zbog uticajnog rada koji sa lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i posebnost ljudskog postojanja.“ Handkeov prvi roman Stršljenovi i prva drama Psovanje publike objavljeni su 1966. Iste godine se na sastanku Grupe 47 u Prinstonu u SAD distancirao od „opisivačke“ književnosti novog realizma i utvrdio poziciju svoje književnosti kao usmerenost na jezik i na odnos jezika i sveta. Motiv ugroženog subjekta u problematičnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom karakterističan je za rana Handkeova ostvarenja, kao što su romani Golmanov strah od penala (1970), Bezželjna nesreća (1972), Kratko pismo za dugo rastajanje (1972) i Levoruka žena (1976), potom proslavljeni dramski komad Kaspar (1968) ili zbirka poezije Unutrašnji svet spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta (1969). Knjiga Spori povratak kući (1979) predstavlja prekretnicu u Handkeovoj književnosti i okretanje prirodi i materijalnosti sveta, gde su film i slikarstvo izvori književne inspiracije. Istovremeno je u Handkeovim ostvarenjima prisutno neprekidno traganje za smislom postojanja. Otuda su lutanje i migracija primarni modus aktivnosti i aktivizma, a put je mesto za tzv. „epski korak“, koji nije posebno vezan za određeni žanr. Njegovom delu je otad svojstven snažan avanturistički duh, ali i nostalgija, koji su uočljivi u pripovestima kao što su Pouka planine Saint Victoire (1980), Ponavljanje (1986), Još jedanput za Tukidida (1990), Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Drine i Morave ili Pravda za Srbiju (1996), Moravska noć (2008) i Veliki Pad (2011) ili u dramama Vožnja čunom ili komad za film o ratu (1999) i Lepi dani u Aranhuezu (2012). Peter Handke je oduvek mnogo vremena provodio izvan Austrije i na putovanjima, a od 1990. pretežno živi i radi u Francuskoj. Foto: © Jerry Bauer / Suhrkamp Verlag

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

3. 3. 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića 5. marta u knjižari Delfi SKC

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića biće održana u četvrtak 5. marta od 18 sati u knjižari Delfi SKC. Pored autora, govoriće pisac Đorđe Bajić i urednica Mina Kebin. Moderiraće Mona Cukić. Ovaj roman svojevrsni je nastavak „Ukusa straha“, prvog psihološkog

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Ljiljana Šarac predstaviće „Buket žutih ruža“ 6. marta u Bačkom Petrovcu

Bački Petrovac sledeće je odredište naše književnice Ljiljane Šarac, u kojem će 6. marta od 18.00, u Biblioteci „Štefan Homola“, predstaviti svoj aktuelni roman „Buket žutih ruža“, koji ulazi u deseti mesec top-liste najprodavanijih Laguninih naslova. „Buket“ Ljiljane Šarac

Pročitaj više