Romansa između Dantea Gabrijela Rosetija i Elizabet Sidal bila je kao stvorena za roman. Njihova priča ima sve: lepotu, zanos i sinergiju umetničkog stvaralaštva koja struji između njih dvoje. Rita Kameron u romanu „Ofelijina muza“ priča o tome kako je prerafaelitsko bratstvo otkrilo Elizabet Sidal, što je dalje vodilo do njene burne veze sa Rosetijem.

Njihov odnos sadrži danteovske tonove, što i ne čudi s obirom da je Roseti odrastao u porodici opsednutoj izučavanjem Dantea. On postavlja Lizi na pijedestal, smatrajući je svojom Beatričom. Ali život muze nije lak a pijedestal nikome nije udobno mesto za život. Neizbežno, njihova veza propada. Kameron je usredsređena na teškoće u njihovom odnosu. Mnogo pažnje je posvećeno Lizinoj nesigurnosti u vezi sa Rosetijem, pogotovo što se tiče njegove neverne naravi.

Čistuncima će možda smetati nekoliko stvari u knjizi. Roseti nikada nije izlagao u Kraljevskoj akademiji, a u knjizi je to prilično bitna stvar u zapletu. Takođe on se u romanu uporno pominje kao Dante iako se iz savremenih izvora zna da su ga porodica i bliski prijatelji stalno zvali Gabrijel. Tako da ako su vam dramske slobode u knjizi o prerafaelitima problematične, to bi mogla biti smetnja vašem uživanju u romanu. Knjige o prerafaelitima uvek nude mogućnost da se novi ljubitelji približe ovom bogatom umetničkom pokretu: prerafaelitsko bratstvo vas uvuče u sebe kao zečija rupa iz „Alise u zemlji čuda“. To je užitak kome nema kraja.

Izvor: preraphaelitesisterhood.com