Prikaz romana „Oči su im gledale u Boga“
Deluje neverovatno da je Zora Nil Herston zamalo ostala potpuno zaboravljena, jedan tako važan afroamerički književni glas iz tridesetih godina 20. veka. Tako je njen najpoznatiji roman „Oči su im gledale u Boga“ tek sedamdesetih/osamdesetih godina iskopan iz arhiva, gde je predugo ostao zanemaren. Ove godine navršava se 85 godina od prvog objavljivanja ovog klasika, što pruža savršenu priliku da se pozabavimo remek-delom Zore Nil Herston.
Džejni Kroford je glavna junakinja ovog romana. Florida dvadesetih godina 20. veka ne pruža mnogo opcija mladoj Afroamerikanki. Ona živi pod pritiskom želja i snova svoje bake, koja je većinu života provela kao robinja na jugu Amerike. Baka pokušava da joj nametne ideju spokojnog bračnog života koji će u uživanju provesti na tremu svoje kuće – što baki predstavlja ideal slobode. Stoga Džejni veoma mlada stupa u prvi brak.
Ubrzo shvata da je u svojoj ishitrenoj odluci previdela pravi karakter svog muža, koji joj nikako ne odgovara. Nakon mučnog perioda i osećaja usamljenosti, odlučuje da pobegne. Saznaćemo mnogo toga o Džejni kroz ovaj njen brak, a i naredni (sa Džodijem Starksom), pre nego što sama ne definiše uslove sopstvene sreće koju će spoznati u trećoj ozbiljnoj vezi. Baš kada upozna mlađeg muškarca po nadimku Čajni Kolačić, Džejni će istinski procvetati u odnosu prema drugim ljudima, a i samom sobom.
Njih dvoje će zajedno napustiti grad i uputiti se u Everglejds (oblast Floride) kako bi brali pasulj. Tu će započeti zajednički život i izgraditi odnose sa članovima zajednice. Džejni ruši konvencije time što se zapošljava na poljima pasulja, uprkos činjenici da je žena, i prvi put će tako iskusiti lično ispunjenje, ljubav i sreću. Uragan Okičobi koji se dogodio 1928. godine, jedna od najsmrtonosnijih oluja koja je ikada zabeležena u severnoatlantskoj oblasti, primoraće ih da se bore za goli život. Opisi te strašne vremenske nepogode i očaja koji je za sobom ostavila zaista su stravični.
Ovaj roman obrađuje širok dijapazon tema: ulogu i položaj žena, instituciju braka, siromaštvo, rasizam, rodne i polne uloge, moć, ljubav, prijateljstvo i još mnogo toga. Dijalozi doprinose sveukupnom doživljaju romana, iako su pisani u južnjačkom stilu i puni žargona. Jedan od najčuvenijih citata je kada se Džejni poverava svojoj prijateljici Fibi: „Čudiće se što se moja ljubav nije rasplela ko njine, ako su ikad kakvu ljubav i doživeli. Onda moraš da im kažeš da ljubav nije žrvanj, koji je isti svakim svojim delićem i deluje isto na sve što takne. Ljubav je more. Kreće se, a opet poprima oblik od svoji obala, i uz svaku obalu je drukče.“
Kada su ovaj roman sedamdesetih godina 20. veka ponovo otkrile književnice poput Odri Lord i Alis Voker, konačno je počeo da zavređuje priznanja koja zaslužuje kao važno feminističko delo koje je napisala crnkinja. Ovaj roman ostavlja snažan, nepokolebljiv utisak. Kako biste u potpunosti razumeli uticaj koji je Zora Nil Herston imala na crnačku književnost, apelujem: pročitajte ovu fenomenalnu knjigu.
Autor: Roksen Duboa
Izvor: cpress.org
Prevod: Aleksandra Branković
Džejni Kroford je glavna junakinja ovog romana. Florida dvadesetih godina 20. veka ne pruža mnogo opcija mladoj Afroamerikanki. Ona živi pod pritiskom želja i snova svoje bake, koja je većinu života provela kao robinja na jugu Amerike. Baka pokušava da joj nametne ideju spokojnog bračnog života koji će u uživanju provesti na tremu svoje kuće – što baki predstavlja ideal slobode. Stoga Džejni veoma mlada stupa u prvi brak.
Ubrzo shvata da je u svojoj ishitrenoj odluci previdela pravi karakter svog muža, koji joj nikako ne odgovara. Nakon mučnog perioda i osećaja usamljenosti, odlučuje da pobegne. Saznaćemo mnogo toga o Džejni kroz ovaj njen brak, a i naredni (sa Džodijem Starksom), pre nego što sama ne definiše uslove sopstvene sreće koju će spoznati u trećoj ozbiljnoj vezi. Baš kada upozna mlađeg muškarca po nadimku Čajni Kolačić, Džejni će istinski procvetati u odnosu prema drugim ljudima, a i samom sobom.
Njih dvoje će zajedno napustiti grad i uputiti se u Everglejds (oblast Floride) kako bi brali pasulj. Tu će započeti zajednički život i izgraditi odnose sa članovima zajednice. Džejni ruši konvencije time što se zapošljava na poljima pasulja, uprkos činjenici da je žena, i prvi put će tako iskusiti lično ispunjenje, ljubav i sreću. Uragan Okičobi koji se dogodio 1928. godine, jedna od najsmrtonosnijih oluja koja je ikada zabeležena u severnoatlantskoj oblasti, primoraće ih da se bore za goli život. Opisi te strašne vremenske nepogode i očaja koji je za sobom ostavila zaista su stravični.
Ovaj roman obrađuje širok dijapazon tema: ulogu i položaj žena, instituciju braka, siromaštvo, rasizam, rodne i polne uloge, moć, ljubav, prijateljstvo i još mnogo toga. Dijalozi doprinose sveukupnom doživljaju romana, iako su pisani u južnjačkom stilu i puni žargona. Jedan od najčuvenijih citata je kada se Džejni poverava svojoj prijateljici Fibi: „Čudiće se što se moja ljubav nije rasplela ko njine, ako su ikad kakvu ljubav i doživeli. Onda moraš da im kažeš da ljubav nije žrvanj, koji je isti svakim svojim delićem i deluje isto na sve što takne. Ljubav je more. Kreće se, a opet poprima oblik od svoji obala, i uz svaku obalu je drukče.“
Kada su ovaj roman sedamdesetih godina 20. veka ponovo otkrile književnice poput Odri Lord i Alis Voker, konačno je počeo da zavređuje priznanja koja zaslužuje kao važno feminističko delo koje je napisala crnkinja. Ovaj roman ostavlja snažan, nepokolebljiv utisak. Kako biste u potpunosti razumeli uticaj koji je Zora Nil Herston imala na crnačku književnost, apelujem: pročitajte ovu fenomenalnu knjigu.
Autor: Roksen Duboa
Izvor: cpress.org
Prevod: Aleksandra Branković
