Sećate li se filma „Šesto čulo“, u kome je Hejli Džoel Ozment glumio dečaka koji je „video mrtve ljude“? Nevolje tog momčića nisu ništa u poređenju sa onim što se dešava sedmogodišnjem Džejku Kenediju, koji ne samo da vidi mrtve, već ih i čuje i razgovara sa njima. Džejkov otac Tom uveren je da je druženje sa „izmišljenim“ prijateljima samo način na koji se njegov stidljivi sin prilagođava životu u novoj sredini. Međutim, on jednog dana slučajno načuje kako jedan od njih preti Džejku. Shvativši da ono što čuje uopšte ne zvuči kao glas deteta, Tom uleće u sobu i zatiče Džejka potpuno samog. Mališan nije od velike pomoći: on objašnjava ocu da se radi o glasu „dečaka iz poda“.

A onda počinje da se dešava nešto daleko zlokobnije. Džejk tokom noći ispred prozora počinje da čuje neobično šaputanje nekoga ko želi da uđe u kuću. Kao da sve ovo samo po sebi nije dovoljno strašno, saznajemo i da je pre dvadeset godina serijski ubica, poznat po nadimku „Šaptač“, upravo na taj način oteo i ubio petoro dece. Da li se ovog puta radi o imitatoru? Ili je Šaptač imao saučesnika, koji je sada spreman da ponovo počne sa ubijanjem? Prijavljen je novi nestanak i policija pokreće istragu na čijem je čelu inspektorka Amanda Bek. Pridružuje joj se Pit Vilis, detektiv koji je učestvovao u hvatanju Šaptača i koji se u međuvremenu pretvorio u hodajući kliše: propalog depresivca opterećenog osećanjem krivice.

Aleks Nort majstorski prepliće natprirodni aspekt priče sa onim koji se tiče same policijske istrage. U svakom poglavlju menja pripovedača, što u rukama manje veštog pisca može biti veoma iritantna tehnika, ali ovde savršeno funkcioniše i drži čitaoca u neizvesnosti dok zajedno sa junacima juri od Amandinog službenog automobila do Džejkove usamljene sobe i zatvorske ćelije Šaptača.

Nortu od ruke naročito ide manipulacija nivoom napetosti, koja se u početku nagomilava sasvim neprimetno, a onda, kako radnja odmiče, sve jačim tempom. Ako volite da se plašite, „Noćni šaptač“ je prava stvar za vas. Ako se pak lako uznemirite kada ste sami kod kuće, ako osluškujete i najmanju škripu parketa i podrhtavanje prozora pod udarima vetra, možda bi bilo pametnije da  ovaj roman preskočite.

Autor: Tina Džordan
Izvor: nytimes.com
Prevod: Jelena Tanasković