Prikaz romana „Moja baka vam se izvinjava“
Ah! Šta ova knjiga sadrži? Divan pogled na život? Saosećajan prikaz patnje? Mudro viđenje međuljudskih odnosa? Možda sve to i više od toga. U središtu romana „Moja baka vam se izvinjava“ je osmogodišnja Elsa. Kada joj baka, njena najbolja (i luckasta) prijateljica, posle smrti ostavi niz pisama koja treba da isporuči raznim ljudima, ona kreće na uzbudljivo putovanje prepuno otkrića. Koja je svrha tih pisama, pitate se? Pogodili ste. Da se izvini.
Među Elsinim susedima, nalaze se ekscentrični brbljivci i pijanice, čudni psi i tajanstveni posmatrači iz senke. Majka joj služi da se na njoj iskali zbog svojih tinejdžerskih problema (ako bi se Elsa uopšte mogla nazvati tinejdžerkom) a otac je njen lektor koji može sve da podnese osim gramatički nepravilne rečenice. Pa, gotovo sve.
Probijajući se kroz ovu šarenoliku skupinu, Elsa započinje sopstveno putovanje, spotičući se o stvarnost na svakom koraku i postajući mudrija sa svakim novim otkrićem. Čitanje kvalitetne literature poput „Harija Potera“ biva joj od koristi. Kao i slušanje (i prisećanje) bakinih bajki. Na kraju krajeva, ona je vitez u Zemlji skoro budnih!
Oni koji su upoznati sa Bakmanovim prethodnim romanom, „Čovek po imenu Uve“, uočiće iste teme i ovaj put ih videti kako iskaču iz stranica i plešu. Vreme se meri večnošću a snovi se dele u činijama (oni su zapravo biskviti ako tako više volite); policajce gađaju izmetom a mešavinom sladoleda i torte hrani se Vurs (ne pitajte me šta je to). Stvoreno je celo jedno kraljevstvo čije se ime rimuje sa pidžama i čiji stanovnici imaju rođake u stvarnom svetu. Puna humora i delikatnih dijaloga, ova topla knjiga me je brzo osvojila. Snaga Bakmanovog pripovedanja leži u sposobnosti da se glatko prebaci sa smešnog na sumorno, ne razblažujući pritom prirodu svojih likova. Tako da kada dete i ratnik razmatraju isto pitanje i upuste se u dugu diskusiju, njihov identitet i lična priča stoje uz njih poput vernih stražara. To što oboje mogu da nađu zajedničko gledište čini lepotu ove knjige.
Ovo delo je veličanstvena oda ljudskosti i mnoge vrline mu daju sjaj. Ono na suptilan ali moćan način poziva da se sanja, mašta, štiti, čuva, peva, pleše, leti, pada ali i ustane, da se osmeli i bori za ispravan cilj, voli, oprosti, drugim rečima da se živi. Ništa nije sramota, čak ni verovanje u superheroje, ako doprinosi dobru u svetu.
Roald Dal je jednom rekao: „Oni koji ne veruju u magiju, nikada je neće naći“. A Bakman tome dodaje: „Jer neočekivane tragedije stvaraju neočekivane superheroje“. Zgrabite ovu knjigu da bi dobili nadahnuće da pronađete svoje!
Izvor: timesofindia.indiatimes.com
Prevod: Vladimir Martinović
Među Elsinim susedima, nalaze se ekscentrični brbljivci i pijanice, čudni psi i tajanstveni posmatrači iz senke. Majka joj služi da se na njoj iskali zbog svojih tinejdžerskih problema (ako bi se Elsa uopšte mogla nazvati tinejdžerkom) a otac je njen lektor koji može sve da podnese osim gramatički nepravilne rečenice. Pa, gotovo sve.
Probijajući se kroz ovu šarenoliku skupinu, Elsa započinje sopstveno putovanje, spotičući se o stvarnost na svakom koraku i postajući mudrija sa svakim novim otkrićem. Čitanje kvalitetne literature poput „Harija Potera“ biva joj od koristi. Kao i slušanje (i prisećanje) bakinih bajki. Na kraju krajeva, ona je vitez u Zemlji skoro budnih!
Oni koji su upoznati sa Bakmanovim prethodnim romanom, „Čovek po imenu Uve“, uočiće iste teme i ovaj put ih videti kako iskaču iz stranica i plešu. Vreme se meri večnošću a snovi se dele u činijama (oni su zapravo biskviti ako tako više volite); policajce gađaju izmetom a mešavinom sladoleda i torte hrani se Vurs (ne pitajte me šta je to). Stvoreno je celo jedno kraljevstvo čije se ime rimuje sa pidžama i čiji stanovnici imaju rođake u stvarnom svetu. Puna humora i delikatnih dijaloga, ova topla knjiga me je brzo osvojila. Snaga Bakmanovog pripovedanja leži u sposobnosti da se glatko prebaci sa smešnog na sumorno, ne razblažujući pritom prirodu svojih likova. Tako da kada dete i ratnik razmatraju isto pitanje i upuste se u dugu diskusiju, njihov identitet i lična priča stoje uz njih poput vernih stražara. To što oboje mogu da nađu zajedničko gledište čini lepotu ove knjige.
Ovo delo je veličanstvena oda ljudskosti i mnoge vrline mu daju sjaj. Ono na suptilan ali moćan način poziva da se sanja, mašta, štiti, čuva, peva, pleše, leti, pada ali i ustane, da se osmeli i bori za ispravan cilj, voli, oprosti, drugim rečima da se živi. Ništa nije sramota, čak ni verovanje u superheroje, ako doprinosi dobru u svetu.
Roald Dal je jednom rekao: „Oni koji ne veruju u magiju, nikada je neće naći“. A Bakman tome dodaje: „Jer neočekivane tragedije stvaraju neočekivane superheroje“. Zgrabite ovu knjigu da bi dobili nadahnuće da pronađete svoje!
Izvor: timesofindia.indiatimes.com
Prevod: Vladimir Martinović
