Prikaz romana „Mladi gospodin Džordži“: Remek-delo majstora spisateljskog zanata
Beril Bejnbridž jednom je izjavila da „većina ljudi mora da pročita ovaj roman bar tri puta kako bi ga razumela“. Dakle, svi koji vole knjige ove godine prosto moraju pročitati ovaj poprilično kratak roman koji je osvojio mnoge književne nagrade širom sveta.
Zapravo, roman „Mladi gospodin Džordži“ je autorkin 17. po redu, i jedan od one vrste knjiga koja iz književnika i kritičara izmamljuje najrazličitije pohvale o veličanstvenosti ovog dela. I doista nije sporno da je izvrstan. Na početku prvog poglavlja upoznajemo Mirtl, siroče viktorijanskog doba, koja stoji pored leša čoveka koji ju je usvojio: „Ledena jeza navirala mi je u prste kroz tkaninu njegove bele pamučne košulje.“ Svako sledeće poglavlje ispunjeno je sličnim fotografskim opisima i ispričano je drugim glasom, što je autorki omogućilo da pokaže sve trikove zanata kojima raspolaže. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi koja ju je usvojila i bratom Džordžijem. Naredna poglavlja, ispričana iz različitih perspektiva, ili su kontradiktorna Mirtlinim opisima ili ih značajno produbljuju, čime dobijamo prizmu raznolikih uvida koji postepeno rasvetljavaju radnju romana.
Mirtlina idealizacija Džordžija jedna je od ključnih tačaka oko kojih se radnja okreće. U njenim očima mladi gospodin Džordži ne može da pogreši, ali kako roman odmiče, upoznajemo i njegovo drugo, licemerno lice. Istina je mutna poput Džordžijevih fotografija koje imaju tendenciju da pocrne ubrzo nakon razvijanja.
Još jedan narator je Džordžijev zet, pompezni i akademski nastrojeni doktor Poter. Složenom sintaksom, prepunom klauzula i potklauzula, on nam predočava još jedan vid viktorijanskih težnji: ako Mirtl predstavlja duh smernosti, Pompej dikenskonovski tip mladića, onda doktor predstavlja učenjaka, autora monografije, koji se može pronaći u svakom viktorijanskom romanu. I dok iznova gradite mišljenje o glavnom junaku, postaćete svedok toga kako se Krimski rat postepeno približava, uporedo motreći na porodicu Hardi iz četiri ugla: Mirtlinog, Poterovog, Pompejevog, ali i iz sopstvenog – iz ptičje perspektive, koju autorka nikada ne zapostavlja. To je izvrstan trik koji nam omogućava da objektivnije sagledamo junake i njihove postupke, izveden neverovatnom tehnikom.
Ukratko, ovo je antiblokbaster od romana – pravo remek-delo majstora spisateljskog zanata.
Autor: Keri O’Grejdi
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Zapravo, roman „Mladi gospodin Džordži“ je autorkin 17. po redu, i jedan od one vrste knjiga koja iz književnika i kritičara izmamljuje najrazličitije pohvale o veličanstvenosti ovog dela. I doista nije sporno da je izvrstan. Na početku prvog poglavlja upoznajemo Mirtl, siroče viktorijanskog doba, koja stoji pored leša čoveka koji ju je usvojio: „Ledena jeza navirala mi je u prste kroz tkaninu njegove bele pamučne košulje.“ Svako sledeće poglavlje ispunjeno je sličnim fotografskim opisima i ispričano je drugim glasom, što je autorki omogućilo da pokaže sve trikove zanata kojima raspolaže. Mirtl nas upoznaje sa porodicom Hardi koja ju je usvojila i bratom Džordžijem. Naredna poglavlja, ispričana iz različitih perspektiva, ili su kontradiktorna Mirtlinim opisima ili ih značajno produbljuju, čime dobijamo prizmu raznolikih uvida koji postepeno rasvetljavaju radnju romana.
Mirtlina idealizacija Džordžija jedna je od ključnih tačaka oko kojih se radnja okreće. U njenim očima mladi gospodin Džordži ne može da pogreši, ali kako roman odmiče, upoznajemo i njegovo drugo, licemerno lice. Istina je mutna poput Džordžijevih fotografija koje imaju tendenciju da pocrne ubrzo nakon razvijanja.
Još jedan narator je Džordžijev zet, pompezni i akademski nastrojeni doktor Poter. Složenom sintaksom, prepunom klauzula i potklauzula, on nam predočava još jedan vid viktorijanskih težnji: ako Mirtl predstavlja duh smernosti, Pompej dikenskonovski tip mladića, onda doktor predstavlja učenjaka, autora monografije, koji se može pronaći u svakom viktorijanskom romanu. I dok iznova gradite mišljenje o glavnom junaku, postaćete svedok toga kako se Krimski rat postepeno približava, uporedo motreći na porodicu Hardi iz četiri ugla: Mirtlinog, Poterovog, Pompejevog, ali i iz sopstvenog – iz ptičje perspektive, koju autorka nikada ne zapostavlja. To je izvrstan trik koji nam omogućava da objektivnije sagledamo junake i njihove postupke, izveden neverovatnom tehnikom.
Ukratko, ovo je antiblokbaster od romana – pravo remek-delo majstora spisateljskog zanata.
Autor: Keri O’Grejdi
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
