Milomir Đukanović je čitaocima svakako najpoznatiji po romanu „Američki eksperiment“. Inovativnom strukturom i temom sugerisanom naslovom a obrađenom insajderski, knjiga je sredinom devedesetih postala hit u tadašnjoj SR Jugoslaviji. Bogato iskustvo života u SAD i uređivanja Igranog programa RTS, ali i raskošno čitalačko iskustvo kojim odišu Đukanovićevi umetnički tekstovi, bez sumnje su uticali na jedinstvenost njegovog opusa. Među dvadesetak autorovih dela ističu se tri romana ali i „Vinoknjižje“, originalno petoknjižje o vinu u formi lirske proze. Sve ove knjige okuplja naslovni pojam prvopomenute: eksperiment. Tako je i sa novim Đukanovićevim romanom, „Manastir“.

Prva knjiga koju autor objavljuje u Laguni svojevrsni je trodelni eksperiment. Početni segment romana sačinjen je pretežno iz maštovitih razgovora galerije likova u kafani „Manastir“. Drugi deo knjige fokusira balkansku femme fatale Idu Stanivuk, gogoljevsku junakinju znakovito zvanu Nećkalica.

Osim što je najoriginalniji i najduhoviti u knjizi, njen treći deo, „Pomenik“, ima i ulogu da okupi sve bitnije likove dela i, osim njihovog životnog rezimea, ponudi i do tada nepomenute informacije o njima. Bacajući novo svetlo na celokupno štivo, „Pomenik“ omogućuje čitaocima niz novih trajnih asocijacija. Samim tim, čitanje „Manastira“ praktično se nastavlja i nakon svog formalnog završetka. Pišući o likovima širokog spektra – alkoholičari, gatare, policajci, kriminalci, propale umetnice i političari... – Đukanović daje široku sliku našeg savremenog društva. Beležeći pak prošlost svojih junaka i njihovih porodica, autor precizno svedoči o razvoju i padu društva u poslednjih nekoliko decenija i o neuralgičnim tačkama novije srpske istorije.

Autor: Domagoj Petrović