Prikaz romana „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“
Slavenka Drakulić, novinarka i spisateljica, rođena je u Rijeci 1949. Objavljuje knjige na hrvatskom i engleskom, a neke su prevedene na više od dvadeset jezika.
Nakon romana o dramatičnoj ljubavi Fride Kalo i Dijega Rivere i drugog o Zagrepčanki, fotografkinji Dori Mar koja je zaglavila u lavirintu sa minotaurom Pablom Pikasom, Slavenka Drakulić je odlučila da opiše i treći par, Milevu i Alberta Ajnštajna. Ovog puta predstavila je slavni naučni, ne umetnički spoj.
Pismo-ultimatum Alberta Ajnštajna, supruga Milevinog, kojim joj govori da je njihov brak (iako su njegova tekovina troje dece i nežni trenuci među supružnicima, mnogo zajedničkog rada i diskusija u ranom periodu, dok je Albert radio u Zavodu za patente) sada samo formalan. On već živi sa Elzom, svojom rođakom, i delio bi prostor sa Milevom, svojom zakonitom ženom, samo ako ona pristane da mu bude sluškinja, da se brine za dostavu obroka i čistog veša u njegovu sobu u kojoj joj je inače zabranjen pristup.
Ovakva Ajnštajnova retorika samo je dokaz da se od njihove početne pozicije apsolutne ravnopravnosti dva velika intelekta njihov odnos sunovratio u mušku dominaciju hranitelja porodice koji svoju ravnopravnu sagovornicu, partnerku transformiše u ženu koja nije završila fakultet i koja nije ništa drugo do domaćica i dadilja njihove dece.
Dobila je Mileva, odbivši Albertove uslove, pola njegove plate, koja nije bila dovoljna za udoban život sa sinovima, koje je genije teorije relativiteta povremeno viđao, uglavnom tokom leta, sve do konačnog odlaska u Ameriku. Ali kako je njegova zvezda bila u usponu, i finansije koje je slao za alimentaciju su se s vremenom poboljšavale, tako da je naša nesrećna zemljakinja dobila i deo novca od Nobelove nagrade. Ali novac joj nije mogao obezbediti sreću i duševni mir, kao ni spokoj njenim sinovima koji su bili uskraćeni za bezbrižno odrastanje. Lišeni oca. Jedan zanemaren od majke, a drugi, bolestan od shizofrenije kao i njegova tetka, prezaštićen.
Mileva nije mogla da diplomira jer je pre braka ostala u drugom stanju i kako voljenom Albertu ne bi napravila skandal u konzervativnim naučnim krugovima, rodila je devojčicu tajno, u Srbiji, i napustila ju je da bi se vratila budućem mužu. Devojčica se ubrzo razbolela i umrla. Time je započeo pečat nesreće, strahovit bol na duši, koji je rezultirao Milevinim sunovratom.
Podrazumevajući neuspeh njenog braka, nesreću njene dece, kao i nesreću njene porodice. Njena mlađa sestra bolovala je od shizofrenije. A mlađi brat nestao je u Prvom svetskom ratu. Otac bankrotirao lečeći psihički bolesnu ćerku i istopio se pred užasima svoje dece kao grudva snega.
Mileva je ljudska ruševina, sama. Stariji sin oženio je ženu sa hendikepom koji je imala i njegova majka, a mlađi završio u sanatorijumu. Albert pred pretnjom nacizma otišao je iz Evrope.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres
Nakon romana o dramatičnoj ljubavi Fride Kalo i Dijega Rivere i drugog o Zagrepčanki, fotografkinji Dori Mar koja je zaglavila u lavirintu sa minotaurom Pablom Pikasom, Slavenka Drakulić je odlučila da opiše i treći par, Milevu i Alberta Ajnštajna. Ovog puta predstavila je slavni naučni, ne umetnički spoj.
Pismo-ultimatum Alberta Ajnštajna, supruga Milevinog, kojim joj govori da je njihov brak (iako su njegova tekovina troje dece i nežni trenuci među supružnicima, mnogo zajedničkog rada i diskusija u ranom periodu, dok je Albert radio u Zavodu za patente) sada samo formalan. On već živi sa Elzom, svojom rođakom, i delio bi prostor sa Milevom, svojom zakonitom ženom, samo ako ona pristane da mu bude sluškinja, da se brine za dostavu obroka i čistog veša u njegovu sobu u kojoj joj je inače zabranjen pristup.
Ovakva Ajnštajnova retorika samo je dokaz da se od njihove početne pozicije apsolutne ravnopravnosti dva velika intelekta njihov odnos sunovratio u mušku dominaciju hranitelja porodice koji svoju ravnopravnu sagovornicu, partnerku transformiše u ženu koja nije završila fakultet i koja nije ništa drugo do domaćica i dadilja njihove dece.
Dobila je Mileva, odbivši Albertove uslove, pola njegove plate, koja nije bila dovoljna za udoban život sa sinovima, koje je genije teorije relativiteta povremeno viđao, uglavnom tokom leta, sve do konačnog odlaska u Ameriku. Ali kako je njegova zvezda bila u usponu, i finansije koje je slao za alimentaciju su se s vremenom poboljšavale, tako da je naša nesrećna zemljakinja dobila i deo novca od Nobelove nagrade. Ali novac joj nije mogao obezbediti sreću i duševni mir, kao ni spokoj njenim sinovima koji su bili uskraćeni za bezbrižno odrastanje. Lišeni oca. Jedan zanemaren od majke, a drugi, bolestan od shizofrenije kao i njegova tetka, prezaštićen.
Mileva nije mogla da diplomira jer je pre braka ostala u drugom stanju i kako voljenom Albertu ne bi napravila skandal u konzervativnim naučnim krugovima, rodila je devojčicu tajno, u Srbiji, i napustila ju je da bi se vratila budućem mužu. Devojčica se ubrzo razbolela i umrla. Time je započeo pečat nesreće, strahovit bol na duši, koji je rezultirao Milevinim sunovratom.
Podrazumevajući neuspeh njenog braka, nesreću njene dece, kao i nesreću njene porodice. Njena mlađa sestra bolovala je od shizofrenije. A mlađi brat nestao je u Prvom svetskom ratu. Otac bankrotirao lečeći psihički bolesnu ćerku i istopio se pred užasima svoje dece kao grudva snega.
Mileva je ljudska ruševina, sama. Stariji sin oženio je ženu sa hendikepom koji je imala i njegova majka, a mlađi završio u sanatorijumu. Albert pred pretnjom nacizma otišao je iz Evrope.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres
