Život kao umetničko delo. Na neki način, to je i svaki pokušaj interpretacije ove fraze, a naročito ukoliko je cilj da se ostane dosledan maksimi jednog od najkontroverznijih pokreta u istoriji umetnosti XX veka. Ali postoji nešto oko čega nema rasprave, to je činjenica da je nadrealizam – bez obzira na sama dela i njihovu vrednost za prošle i buduće generacije – ostavio neverovatnu biografsku građu za književnost našeg vremena. Dokaz za to je kompleksnost ovih ličnosti.  Otvoreni borac protiv Kastrovog režima (mnogo puta je, pre Kubanske revolucije, kritikovala kubansku vladu i iskazivala svoje divljenje prema Batistinom režimu), Soe Valdes je pokazala da i te kako ume da izrazi svoj stav, ali i da se izrazi u umetnosti. U romanu „Mesec u kavezu“ piše o dve žene čiji se životi prepliću: jedna od njih, Samia, spisateljica je sa Kube, a druga je velika dama nadrealizma, katalonska slikarka Remedios Varo. Biografija ove strastvene, iako ne tako poznate slikarke iz tridesetih godina prošlog veka ‒ saborca Lorke i Dalija, kojoj su se divili Diego Rivera i Andre Breton ‒ prati period od boemskih dana pariskih nadrealista do progona i zatvaranja koji su zadesili nju i njene prijatelje tokom nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata.

Druga priča prati spisateljicu sa Kube, i njen život u Parizu sa čovekom koji je zlostavlja. Priča o tome kako je kubanska obaveštajna služba cenzurisala i progonila, i o tome kako je napisala priču o Remedios Varo – slikarka za nju predstavlja magičnu ličnost među nadrealistima – ostaje u senci pripovesti o katalonskoj umetnici.

Soe Valdes je kroz lik Kubanke Samije iznela autobiografske elemente – Samia je odlučna da ispriča priču o Kubi pre revolucije. I uspela je u tome. Mnogo toga zajedničkog postoji u životima ove dve žene. Zajedničke crte pronalazimo i u stvaralaštvu Samije i Remedios. Ipak, moramo priznati da među njima postoji i jaz, i to veliki.

Ako se ostave po strani politički aspekti ovog dela – mada je to ono na šta većina kritičara ove kubanske autorke obraća pažnju – a uzimajući u obzir njena novija izdanja, „Mesec u kavezu“ predstavlja svojevrsni književni iskorak za Soe Valdes. Povremeni neočekivani vremenski skokovi u toku priče bi možda trebalo da predstavljaju pokušaj promene sanjalačkog tona određenih odlomaka. Ali ovo nije nadrealistički roman, kao što to nisu ni ostala dela Soe Valdes. To i ne treba da bude.

Bilo kako da bilo, sam pokušaj spasavanja sudbine od zaborava je vredan pažnje: katalonska slikarka je simbol jedne epohe, jedne borbe i ideologije, njenu priču vredi ispričati. To je kao slika Remedios Varo po kojoj je roman dobio ime. Mesec je ostao zarobljen u kavezu. Soe Valdes je obuhvatila svoj život jednim pogledom i od njega načinila jedno umetničko delo.

 Izvor:  pagina12.com.ar
Prevod: Maja Horvat