Početak drugog romana Lorensove trilogije ne obećava mnogo po pitanju ličnog razvoja protagoniste. Naprotiv, sve ukazuje na to da će Džal ostati onaj isti raskalašni dendi, sebična kukavica spremna da baci ženu pred pomahnitalu gomilu i posluži se detetom kao ljudskim štitom. Ali Mark Lorens je majstor karakterizacije. Vremenom postajemo svedoci Džalanovog sazrevanja. Pisac ga pažljivim i promišljenim koracima vodi stazom na kojoj ima priliku da odraste i postane hrabriji (samo do određene granice, naravno – ovde je ipak reč o Džalu). Promene se mogu zapaziti i kod Snorija. Opterećen sudbinom svoje porodice i saznanjem šta mu je zadatak, on gubi nešto od prvobitnog žara. U ovome postoji izvesna doza ironije jer je Viking sluga svetlosti, a Džalan tame, pa ipak vidimo kako princ doživljava prosvetljenje dok njegovog saputnika muče mračne misli. Bez obzira na moje lično mišljenje o ovim promenama, zadovoljna sam evolucijom dvojice junaka, koja nimalo ne utiče na njihovu saradnju. Ni uvođenje u igru likova Tutugua, Kare i Henana ih ne usporava. Naprotiv, ono unosi u priču novu energiju i uzbuđenja.

„Lokijev ključ“ je nastavak o kakvom sanjaju ljubitelji serijala. Priča je fascinantna i izvanredno konstruisana, što je samo jedan od razloga zbog kojih Mark Lorens zaslužuje svaku pohvalu. Besprekorna mešavina magije i avanture uzdiže sagu o Džalanu na potpuno novi nivo. Roman razotkriva pregršt tajni iz Džalove prošlosti, koje naše junake dovode pred nove izazove. Moja jedina zamerka bi se odnosila na brzinu kojom se odvijaju događaji na kraju knjige. Možda se ipak samo radi o tome da sam toliko uživala u priči da nisam želela da se završi. Neizvesni završetak me je prilično iznenadio, ali sada jednostavno jedva čekam sledeći nastavak.

Izvor: goodreads.com
Prevod: Jelena Tanasković