Knjiga „Lokijev ključ“ autora Marka Lorensa je druga po redu u trilogiji Rat Crvene Kraljice i predstavlja odličan nastavak „Princa lakrdijaša“. Prvi deo sam hvalio zbog bezbrižnijeg tona kojim je napisan, dok „Lokijev ključ“ neko vreme održava isti da bi, kako knjiga napreduje, počela da biva sve mračnija – tako da uživajte u fanfarama dok možete.

Priča u ovom delu počinje nekoliko meseci nakon događaja koji su bili završnica u knjizi „Princ lakrdijaša“, gde se ponovo srećemo sa Džalom, Snorijem i Tutuguom u selu Trond na severu zemlje. Nakon očajničkog pokušaja da izbegne bračne okove, Džal ima misiju da dostavi Lokijev ključ svojoj babi a Snori da otkrije tajne Lokijevog ključa kako bi otključao vrata smrti i vratio svoju porodicu u svet živih, i tako naši junaci kreću putem juga. Njihovo putešestvije je daleko od jednostavnog – usput dobijaju nove saputnike, napadaju ih mrtva čudovišta i polako, ali sigurno, upadaju u kandže Gospe Plave – ali ako iko može da izbegne svoju sudbinu, to je Princ Crvene Krajine. I ko je drugi, do Snori ver Snagason, u stanju da svoju sudbu razbije u paramparčad.

Prva stvar koju treba napomenuti jeste da je celokupni ton drugog dela dosta mračniji od prvog i mislim da je to autorov dobar potez. Ton reflektuje Džalovu unutrašnju borbu, i postaje sve ozbiljniji kako naš junak sazreva. Imajući to u vidu, iako je ton mračniji, komični aspekt ne jenjava i autor nas bombarduje dovitljivim dosetkama a katkad i veoma opakim humorom. Dok čitate ovu knjigu smejaćete se čak i kada mislite da ne bi trebalo.

Druga napomena bi bila da nam autor daje mnoštvo novih informacija dok oslikava svet njegovih junaka ali taman toliko da nam ne oda previše. Nema nepotrebnih i suvišnih opisa kojima knjige iz žanra fantastike umeju da budu preplavljene – „Lokijev ključ“ nam daje daleko jasniji uvid u istoriju i tajne ovog fantastičnog sveta nego što sam se nadao. Lorens u priču ubacuje segmente sećanja na zabavan i oštrouman način i tako nam objašnjava izume Graditelja i dočarava istorijat Crvene Kraljice i njenih sestara, kao i kako je Crvena Kraljica zaradila svoje ime.

I na kraju, junaci ove knjige, koji su ponovo izvanredni, sveukupno su sjajno izgrađeni, kao i njihove sudbine i životni putevi, što važi za Džala, Snorija, Tutugua, Karu, ma za svakog junaka ponaosob. Džalova priča će nas najviše zainteresovati, i moći ćemo da pratimo kako se sve ređe opire da učini pravu stvar. Ne očajavajte, on će i dalje želeti da je u Vermilionu sa svojim ženama, vinom i kockarskim zanimacijama, ali počinje da se vezuje za svoje kompanjone i nalaziće se u situacijama u kojima će im se vraćati uprkos prilikama da ih napusti. Izuzetno je zabavno čitati o Džalovoj transformaciji – od podnošljivog do veoma simpatičnog daveža – i zbog toga sam veoma intrigiran time u kom pravcu će autor razviti njegov lik u poslednjoj knjizi.

„Lokijev ključ“ nam pruža sve što jedan izvrstan nastavak treba da nam pruži – razrađuje priču dok istovremeno poboljšava svaki aspekt prethodnog dela. Lorens sa svakom narednom knjigom biva sve bolji i bolji i prosto ne mogu da dočekam narednu knjigu, „Oshajmski točak“, u kojoj ću saznati kako će se priča završiti.

Autor: Rajan Loler
Izvor: fantasybookreview.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković