Prikaz romana „Kralj Usa: Kraljevstvo 2“: Vrli muški svet
Najnoviji roman norveškog bestseler pisca Jua Nesbea (1960) nastavak je romana „Kraljevstvo“. U njemu su protagonisti, braća Opgard, već predstavljeni publici. Ipak, nije zgoreg podsetiti na to da je Karl šarmantni, lepi i pametni brat, pa ne čudi što se u matično selo Us iz Sjedinjenih Država vraća oženjen Amerikankom Šenon. Međutim, u prvom delu sage Karl je često bio na meti batina oca koji je u međuvremenu stradao u saobraćajnoj nesreći. Veliki brat i pripovedač Roj donekle je branio brata, a kao disleksičan i introvertan automehaničar nije mnogo obećavao. Međutim, postao je vlasnik benzinske pumpe.
Preobražaj glavnog junaka i naratora od unapred „otpisanog“ čoveka do surovog i spretnog ubice izveden je majstorski. Budući da je (što sam, što s bratom) oduzeo, za početak, sedam života, deluje nemoguće da bi čitalac mogao ikako da s njim saoseća. Međutim, kada se šteta već desi, jedino mu preostaje da sakriva tragove (a pritom je lojalan Karlu), većina publike bi mogla da „navija“ za njega a ne za Rojevog najdirektnijeg protivnika (lokalnog šerifa Kurta Olsena) pošto ume da napravi teorijsku razliku između ispravnog i pogrešnog.
Siguran da su za sudbinu njegovog oca, i bivšeg šerifa koji je nestao kao i mnogi drugi seljani, odgovorna braća Opgard, šerif raspolaže novom forenzičkom tehnologijom koja bi mogla da rasvetli rečene nestanke i pažljivo prati korake Opgardovih. Ti su koraci krupni: Roj želi da otvori zabavni park sa velikim rolerkosterom dok Karl vodi luksuzni spa centar. Međutim, njihovi planovi (i u isti mah imetak) bivaju ugroženi postojećim namerama da bude izgrađen auto-put što ih okreće protiv geološkog konsultanta i, uopšte, dela lokalne birokratije.
Da, kao i u većini svojih narativa, Nesbe i ovde prikazuje svet muškog gloženja. On je predstavljen utoliko plastičnije što je smešten u izvor primalnih instinkata: duboko u prirodu. To je nemilosrdan svet, gde se život posmatra kao borba svakog protiv svih, kao manje ili više nepatvorena otimačina. Nije slučajno što je u svojstvu jednog od toplijih simbola predstavljen vuk koji prolazi pored planinske farme Opgardovih, koja nosi naziv „Kraljevstvo“. Arhetipski slojevi zagrebani su i povremenim prikazivanjem braće kao potencijalnih Kaina i Avelja, što je smenjivano uzajamnom lojalnošću. Šta će pobediti: bratska ljubav ili surevnjivost?
Jedina uteha u ovoj nemilosrdnoj potrazi za „lovinom“, moći i statusom jeste ljubav prema ženi. Čak i tvrdi gangsteri i investitori, poput Roja i Karla, i dalje su sposobni za ljubav. Središnja romansa odvija se između pripovedača i Natalije, jedne od zaposlenih u hotelu, lepe i pametne devojke sa teškim detinjstvom, koje deluje kao odjek Rojevog. Međutim, u ovom univerzumu, čak ni ljubav prema ženi nije izuzeta iz surovog takmičenja tržišne prirode. Žene su takođe nešto za što se bori, one su, nažalost, figure u istovetnoj igri moći i dominacije među muškarcima. Na momente čitalac može imati utisak da u rukama ne drži novi roman Jua Nesbea nego osavremenjen Stari zavet ili slobodnu interpretaciju Darvinovog „Postanka vrste“. Ali to samo svedoči o dubini proze tvorca možda i najuzbudljivijih romana na svetu.
Autor: Domagoj Petrović
Preobražaj glavnog junaka i naratora od unapred „otpisanog“ čoveka do surovog i spretnog ubice izveden je majstorski. Budući da je (što sam, što s bratom) oduzeo, za početak, sedam života, deluje nemoguće da bi čitalac mogao ikako da s njim saoseća. Međutim, kada se šteta već desi, jedino mu preostaje da sakriva tragove (a pritom je lojalan Karlu), većina publike bi mogla da „navija“ za njega a ne za Rojevog najdirektnijeg protivnika (lokalnog šerifa Kurta Olsena) pošto ume da napravi teorijsku razliku između ispravnog i pogrešnog.
Siguran da su za sudbinu njegovog oca, i bivšeg šerifa koji je nestao kao i mnogi drugi seljani, odgovorna braća Opgard, šerif raspolaže novom forenzičkom tehnologijom koja bi mogla da rasvetli rečene nestanke i pažljivo prati korake Opgardovih. Ti su koraci krupni: Roj želi da otvori zabavni park sa velikim rolerkosterom dok Karl vodi luksuzni spa centar. Međutim, njihovi planovi (i u isti mah imetak) bivaju ugroženi postojećim namerama da bude izgrađen auto-put što ih okreće protiv geološkog konsultanta i, uopšte, dela lokalne birokratije.
Da, kao i u većini svojih narativa, Nesbe i ovde prikazuje svet muškog gloženja. On je predstavljen utoliko plastičnije što je smešten u izvor primalnih instinkata: duboko u prirodu. To je nemilosrdan svet, gde se život posmatra kao borba svakog protiv svih, kao manje ili više nepatvorena otimačina. Nije slučajno što je u svojstvu jednog od toplijih simbola predstavljen vuk koji prolazi pored planinske farme Opgardovih, koja nosi naziv „Kraljevstvo“. Arhetipski slojevi zagrebani su i povremenim prikazivanjem braće kao potencijalnih Kaina i Avelja, što je smenjivano uzajamnom lojalnošću. Šta će pobediti: bratska ljubav ili surevnjivost?
Jedina uteha u ovoj nemilosrdnoj potrazi za „lovinom“, moći i statusom jeste ljubav prema ženi. Čak i tvrdi gangsteri i investitori, poput Roja i Karla, i dalje su sposobni za ljubav. Središnja romansa odvija se između pripovedača i Natalije, jedne od zaposlenih u hotelu, lepe i pametne devojke sa teškim detinjstvom, koje deluje kao odjek Rojevog. Međutim, u ovom univerzumu, čak ni ljubav prema ženi nije izuzeta iz surovog takmičenja tržišne prirode. Žene su takođe nešto za što se bori, one su, nažalost, figure u istovetnoj igri moći i dominacije među muškarcima. Na momente čitalac može imati utisak da u rukama ne drži novi roman Jua Nesbea nego osavremenjen Stari zavet ili slobodnu interpretaciju Darvinovog „Postanka vrste“. Ali to samo svedoči o dubini proze tvorca možda i najuzbudljivijih romana na svetu.
Autor: Domagoj Petrović
