Iz pera Edvarda Raderfurda, pisca čiji romani mahom nose naslove inspirisane geografskim odrednicama („Ruska“, „Sarum“, „Pariz“, „Njujork“, „London“), dolazi nam još jedno obimno i u svakom pogledu impresivno delo pod kratkim i jednostavnim nazivom „Kina“.

Kada se pišu prikazi ovakvih knjiga, recenzenti posebnu pažnju poklanjaju kvalitetu autorovog istraživanja teme, a Raderfurdu se u tom pogledu zaista ništa ne može zameriti. Zahvaljujući temeljnom proučavanju relevantne literature, pošlo mu je za rukom da stvori izuzetno realističan prikaz života u Kini 19. veka, kao i čitav niz odlično razrađenih likova koji njegovu fiktivnu priču čine još ubedljivijom. U glavi čitaoca oživljava veličanstvena i zastrašujuća slika nekadašnje Kine: carevi, sirotinja, ambiciozni i pohlepni pojedinci, pejzaži, stari običaji, religija, politika i svakodnevni život ljudi čiji je jedini cilj da radom, snalažljivošću ili kriminalnim radnjama obezbede sebi napredak na društvenoj lestvici.

Kina je bila, i verovatno još uvek jeste, zemlja kontrasta, puna neverovatnih prirodnih lepota i naseljena stanovništvom za koje je, naročito u 19. veku, nasilje predstavljalo uobičajeni deo svakodnevice. Gde bi još u svetu otac učio svog sedmogodišnjeg sina kako da brzo oduzme sebi život u slučaju da se suoči sa nepobedivim neprijateljem?

U istorijskom periodu opisanom u ovom romanu, na čelu ogromnog istočnjačkog carstva nalaze se vladari koji uživaju status božanstava. Sluga može ostati bez glave i za najmanju sitnicu – ako je, na primer, slučajno uprljao odeću cara, njegove žene ili konkubine – a najveći deo populacije nema nikakva prava i primoran je da se pokorava drakonskim zakonima. Tako je izgledala Kina u trenutku kada su britanski trgovci i misionari odlučili da je udostoje svog prisustva. Najtraženija roba bio je opijum, droga koja je u Kini bila široko dostupna i za koju je vladalo veliko interesovanje u svetu. Britanska vlada je trgovcima dozvoljavala da njim slobodno trguju, a ta aktivnost je svim učesnicima u lancu snabdevanja – uključujući i vlasti – donosila basnoslovno bogatstvo. Budući da je trgovina opijumom bila legalna, onima koji su se njome bavili obezbeđivala je i društveni status o kome su prethodno samo mogli da sanjaju, pa je tako Džonu Trejderu, jednom od junaka ove priče, bavljenje ovim poslom omogućilo da se oženi ženom iz bogate porodice i kupi dvorac u Škotskoj, ogromno imanje i doživotno poštovanje krugova kojima prethodno nije pripadao.

Raderfurd opisuje sudbine predstavnika različitih nacija i religija, ali najviše pažnje ipak posvećuje osobinama i verovanjima Kineza. Njihovi običaji – kao što je, recimo, uvezivanje stopala devojčica kako bi kada odrastu bile smatrane lepim i elegantnim, i samim tim poželjnijim za brak – opisani su do najsitnijih (i često ne preterano prijatnih) detalja. Za mene je bilo novina to da je praksa vezivanja stopala bila ograničena na relativno mali broj pripadnika kineske aristokratije, a da je većina stanovništva, na svu sreću, ignorisala taj običaj.

„Kina“ je prilično zahtevna knjiga, ali što je duže čitate, postaje vam sve zanimljivija i sve više vas očarava neobična nacija koju autor opisuje. Njeni junaci, i Kinezi i Britanci, ljudi su od krvi i mesa, sa karakternim osobinama i slabostima koje krase svakog od nas. Dok se Kina i Velika Britanija bore za status dominantne sile 19. stoleća, mi za neke od njih navijamo, neke preziremo, sa nekima saosećamo. S vremenom, međutim, obema nacijama postaje jasno da procvat ekonomskih odnosa između dveju država zahteva mir i pregovore, a ne beskonačni niz ratnih sukoba koji ne vode nikuda, dok nama kao čitaocima postaje jasno da u rukama imamo vrhunsku knjigu koja se, bez ikakve sumnje, može svrstati među najbolje predstavnike svog žanra.

Autor: Sandra Kalard
Izvor: on-magazine.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković