„Kaput od mahovine“ je priča o neobičnosti i usamljenosti onih koji „nisu kao ostali“. Glavni junak nije u invalidskim kolicima, niti ima drugačiju boju kože, poput mnogih koji su zbog toga doživeli da budu izopšteni iz zajednice. Najdan ima drvo na leđima. Pravo drvo sa krošnjom i lastama.

Zvuči vam lepo? Romantično? Njemu iznad glave uvek cvrkuću ptice i miriše sveže lišće? Uopšte nije tako. Najdan pati sam u zamku na planini Abaći, gde se povukao kako bi izbegao ispitivačke poglede i neprijatne komentare svojih sugrađana. Njemu hranu donose ptice i kurjaci, životinje zbog njega kradu ćebad kojom ga pokrivaju. To je „duboka ljubav u dubokoj šumi“, ali i duboka patnja, usamljenost, strahovi i bezbroj pitanja bez odgovora.

„Ja sam napušteniji od ovog zamka“, kaže Najdan za sebe.

„Čudno je sve to. I naporno. I mučno. Verujte. Jesam li sam na ovome svetu ili je svet u meni usamljen pa je sve samo privid i zvrčka? Da li starim ili trulim? Ili pola-pola? Je l’ ovo ljudska koža ili kora drveta? Ili koža od kore drveta? Imam li godove ili godine? Ovde sam već oho-ho, jelda? Trošim li ili stvaram kiseonik. Hiljadu pitanja, jedno za drugim i tek po koji cvrkut.“

Znao je Najdan da je „odabran“ i da će imati čudan život, jer mu je to predočio starac Viktor, još dok je bio dečak, ali nije mogao ni da pretpostavi šta ga tačno čeka. Starac, koji za sebe kaže da je nešto između astrologa i astronoma, dao mu je „fatalnu kartu“, umesto natalne, u kojoj je pisalo da ga čeka neobična sudbina, ali ne i da će njegova muka u jednom trenutku dobiti smisao. Naime, Najdan je bio odabran da pomogne drugima i to onako kako samo umetnost može ljudima da pomogne – da se preobraze nakon što se prepoznaju u nekom umetničkom delu.

Dakle, kraj je srećan ali je put do tog kraja težak, mada poučan. „Kaput od mahovine“ nije samo Najdanov, on je potreban svima koji ne prihvataju drugačije, različite, one koji se po nečemu izdvajaju iz zajednice kojoj pripadaju. Ova bajka nas uči koliko je važno biti otvoren za nesvakidašnje, zašto ne treba nikada suditi drugima, kao i zbog čega je praštanje jedini način da se nastavi dalje.

Osim maštovitog pristupa temi koja je uvek aktuelna, „Kaput od mahovine“ pruža mnogo razloga za uživanje: suptilna liričnost, emocije bez patetike, igranje rečima, poneka duhovita rečenica.

„Imao sam podno grejanje – gorelo mi je pod nogama“, kaže jedan od junaka, ali kaže i: „na dohvat muke“, „psujeverje“, „efekat staklene mašte“, „čokoladni mus izaziva muspojave“.
„Ima nas praznih“, kaže Najdanova baka.
„Misliš, ima nas raznih?“
„Ne, ne, baš ovako kako sam ti kazala. Upamti to.“

Upamtićemo i to i još mnogo toga iz ove knjige, koja je samo naizgled napisana za decu. Jer, kao što se odrasli rado vraćaju „Guliverovim putovanjima“, „Alisi u Zemlji čuda“, „Malom princu“ tako će i „Kaputu od mahovine“.

Autor: Dragana Todorović