Prikaz romana „Jesenji pejzaž“ Leonarda Padure
„Jesenji pejzaž“ predstavlja završni deo tetralogije Četiri godišnja doba Leonarda Padure. Kao i u tri prehodna romana, radnja se odvija 1989, a u konkretnom slučaju počinje najesen te godine. Očekuje se da se će za nekoliko dana podići uragan i naš glavni junak, poručnik-detektiv Mario Konde, uskoro će postati tridesetšestogodišnjak. Priča počinje kada Mario Konde, poznat kao Grof (Conde/Konde na španskom znači grof, op. prev.), nudi otkaz kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Zbog lične lojalnosti svom šefu, majoru Antoniju Ranhelu, Grof je dugo odlagao rečenu odluku a sada, nakon otpuštanja majora, ništa ga ne sprečava da je sprovede u delo. Međutim, pukovnik Alberto Molina, koji upravo dolazi na mesto majora Ranhela, za Grofa je spremio drugačije planove. Gospodin Molina će dobrovoljno potpisati da se povlači iz policije tek kada Grof reši slučaj koji pukovnik drži na stolu, inače bi se s njegovim povlačenjem moglo beskrajno odugovlačiti. Prethodne subote, leš jednog Kubanca sa američkim pasošem, koji je došao u Havanu da poseti svoju porodicu, nađen je na Jarčevoj plaži. Čovek je automobilom svog pašenoga napustio kuću vlastitih roditelja u četvrtak posle podne. Rekao je kako samo želi da napravi koji krug po Havani i, od tog trenutka, nije viđen dok izvesni ribari nisu otkrili njegov leš. Smrt tog čoveka uzrokovana je udarcem u glavu tupim predmetom pre no što je telo bačeno u more. Jedan detalj komplikuje stvari. Genitalije pokojnog čoveka su masakrirane. Policija mora da pronađe vinovnika pre no što u Majamiju izbije skandal kojim bi vlada bila optužena da stoji iza dotičnog slučaja. Pokojnik se zvao Migel Forkade Mjer. Forkade je bio zamenik šefa oblasne direkcije Prisvojenih dobara i zamenik nacionalnog direktora za Planifikaciju i Ekonomiju kada se zadržao u Madridu 1978. godine, na presedanju prilikom povratka iz Sovjetskog Saveza. Mario Konde raspolaže sa premalo vremena za razrešenje ovog slučaja i moraće da ustanovi Forkadeove razloge da se, makar samo na nekoliko dana, vrati na Kubu.
Čitanjem „Jesenjeg pejzaža“ (1998) kompletirao sam i poslednje delo koje spada u tetralogiju Četiri godišnja doba. Smatram da je bitno zasebno istaći kako se radnja sva četiri romana odvija 1989. godine jer je to posebno teško razdoblje za Kubu, poznato kao specijalni period u vremenima mira. „Jesenji pejzaž“ nije fokusiran samo na kriminalističku istragu već se, jednako kao ostatak romana u nizu, vrti pre svega oko traganja za smislom života našeg junaka Marija Kondea. Osim toga, Padurino pismo je veoma moćno i on je, za moj ukus, jedan od velikih savremenih pisaca krimi-romana na španskom jeziku. Možda je njegov stil u izvesnoj meri barokan što, bez sumnje, znatno otežava njegov prevod na druge jezike ali je njegova proza, po mom mišljenju, odlična pa ne treba da nas čudi što je ovenčana „Nagradom asturijaške princeze za književnost“ 2015. godine. Na sreću, figura Marija Kondea ponovo se pojavljuje u docnijim romanima poput izvrsne „Jučerašnje magle“ (2003), ili u dve novele koje upravo dočitavam, „Zbogom, Hemingveju“ (2001) i „Zmijski rep“ (2011). Vrlo je moguće da Padura ne piše po svačijem senzibilitetu. Sigurno je da autor nije stidljiv, već otvoreno i jasno govori o seksualnim temama. Ali one kojima je blisko figurativno izražavanje neće iznenaditi senzualnost i seksualnost koje možemo naći u njegovim pričama. Ovo je čitanje koje se isplati i koje je vrlo preporučljivo. E da, knjiga koju Mario Konde počinje da piše na kraju ovog romana naslovljena je „Savršena prošlost“.
Moja ocena: A+ (nemate šta više da čekate, obezbedite primerak ove knjige)
Leonardo Padura (Havana, 1955) radio je kao scenarista, novinar i kritičar dok nije obezbedio međunarodni prestiž nizom detektivskih romana čiji je glavni junak Mario Konde: „Savršena prošlost“, „Vetrovi posta“, „Maske“, „Jesenji pejzaž“, „Zbogom, Hemingveje“, „Jučerašnja magla“ i „Zmijski rep“, koji su prevedeni na brojne jezike i obezbedili nagrade poput Kafea Hihon (1995), Hemetaž (1997, 1998 i 2005), Nagrade ostrva (2000) i Brigade 21. Napisao je i „Roman mog života“ i „Čoveka koji je voleo pse“, uzbudljivu rekonstruciju života Trockog i Ramona Merkadera koja je prevedena na deset jezika i po kojoj je rađen film, a dobila je kubansku Nagradu kritike, „Frančeska Đelmija di Kaporađo“ (2010) i, 2011. godine, nagrade „Karbet del Karibe“, Inisijal i „Rože Kajoa“. Godine 2012, Padura je dobio Nacionalnu nagradu za književnost na Kubi. „Jeretik“, roman koji obuzima čitaoca a govori o jednoj Rembrantovoj slici i jednoj jevrejskoj sagi koja dolazi do naših dana, potvrđuje autora kao jednog od najambicioznijih i međunarodno najprestižnijih autora na španskom jeziku.
Autor: Hose Ignasijo
Izvor: jiescribano.wordpress.com
Prevod: Igor Marojević
Čitanjem „Jesenjeg pejzaža“ (1998) kompletirao sam i poslednje delo koje spada u tetralogiju Četiri godišnja doba. Smatram da je bitno zasebno istaći kako se radnja sva četiri romana odvija 1989. godine jer je to posebno teško razdoblje za Kubu, poznato kao specijalni period u vremenima mira. „Jesenji pejzaž“ nije fokusiran samo na kriminalističku istragu već se, jednako kao ostatak romana u nizu, vrti pre svega oko traganja za smislom života našeg junaka Marija Kondea. Osim toga, Padurino pismo je veoma moćno i on je, za moj ukus, jedan od velikih savremenih pisaca krimi-romana na španskom jeziku. Možda je njegov stil u izvesnoj meri barokan što, bez sumnje, znatno otežava njegov prevod na druge jezike ali je njegova proza, po mom mišljenju, odlična pa ne treba da nas čudi što je ovenčana „Nagradom asturijaške princeze za književnost“ 2015. godine. Na sreću, figura Marija Kondea ponovo se pojavljuje u docnijim romanima poput izvrsne „Jučerašnje magle“ (2003), ili u dve novele koje upravo dočitavam, „Zbogom, Hemingveju“ (2001) i „Zmijski rep“ (2011). Vrlo je moguće da Padura ne piše po svačijem senzibilitetu. Sigurno je da autor nije stidljiv, već otvoreno i jasno govori o seksualnim temama. Ali one kojima je blisko figurativno izražavanje neće iznenaditi senzualnost i seksualnost koje možemo naći u njegovim pričama. Ovo je čitanje koje se isplati i koje je vrlo preporučljivo. E da, knjiga koju Mario Konde počinje da piše na kraju ovog romana naslovljena je „Savršena prošlost“.
Moja ocena: A+ (nemate šta više da čekate, obezbedite primerak ove knjige)
Leonardo Padura (Havana, 1955) radio je kao scenarista, novinar i kritičar dok nije obezbedio međunarodni prestiž nizom detektivskih romana čiji je glavni junak Mario Konde: „Savršena prošlost“, „Vetrovi posta“, „Maske“, „Jesenji pejzaž“, „Zbogom, Hemingveje“, „Jučerašnja magla“ i „Zmijski rep“, koji su prevedeni na brojne jezike i obezbedili nagrade poput Kafea Hihon (1995), Hemetaž (1997, 1998 i 2005), Nagrade ostrva (2000) i Brigade 21. Napisao je i „Roman mog života“ i „Čoveka koji je voleo pse“, uzbudljivu rekonstruciju života Trockog i Ramona Merkadera koja je prevedena na deset jezika i po kojoj je rađen film, a dobila je kubansku Nagradu kritike, „Frančeska Đelmija di Kaporađo“ (2010) i, 2011. godine, nagrade „Karbet del Karibe“, Inisijal i „Rože Kajoa“. Godine 2012, Padura je dobio Nacionalnu nagradu za književnost na Kubi. „Jeretik“, roman koji obuzima čitaoca a govori o jednoj Rembrantovoj slici i jednoj jevrejskoj sagi koja dolazi do naših dana, potvrđuje autora kao jednog od najambicioznijih i međunarodno najprestižnijih autora na španskom jeziku.
Autor: Hose Ignasijo
Izvor: jiescribano.wordpress.com
Prevod: Igor Marojević
