Prikaz romana „Jedna nit“ Trejsi Ševalije
„Jedna nit“ nije najprikladniji naziv za vrsnu tapiseriju kakvu je Trejsi Ševalije izatkala u ovom romanu čija se radnja odvija tokom 1932. godine u Engleskoj nakon Velikog rata. Vajolet Spidvel pripadnica je društvenog sloja, u tom trenutku poznatijeg kao društvo „prekobrojnih žena“. Uzimajući u obzir činjenicu da je mnogo muškaraca izgubilo život u ratu – Vajoletin verenik i brat su među nastradalima – mogućnosti za udaju skoro da nije bilo. Život usedelice ne mora nužno biti prazan život, naprotiv. Kada Vajolet odluči da napusti svoju ogorčenu majku i postane daktilografkinja u Vinčesteru, putevi će joj se ukrstiti sa zajednicom vezilja – ženama koje vezu prekrasne jastuke za katedralu, nastavljajući na taj način tradiciju dugu nekoliko vekova.
Preko društva vezilja, Vajolet upoznaje i Artura, jednog od zvonara u katedrali. Ševalije ovde vešto pravi paralelu – složena ritmičnost kojom zvonari povlače konopce i neverovatni prefekcionizam vezilja imaju isti cilj – da stvaraju lepotu. Arturova žena nikada se nije oporavila od smrti njihovog sina u ratu, i iako iskra strasti prema Vajolet postoji, on ostaje veran svojoj bolesnoj ženi. Vajolet i Artur hodaju po tankoj žici, što nas neodoljivo podseća na čest motiv u romanima Trejsi Ševalije – platonsku privlačnost koja ne kulminira zadovoljenjem. Setimo se samo – „Devojka sa bisernom minđušom“ postala je bestseler.
Vajolet je privlačna žena; navijate za njen srećan kraj dok ona žonglira sa obavezama prema bolesnoj majci, ekscentričnim prijateljima, a povrh svega nezaustavljivo juri svoju sreću iako je iza ugla čeka perspektiva samačkog života. Od velikog je značaja i to kako Ševalije tka priču o odnosu dve žene, posve zanemarujući društvene norme toga doba, a istovremeno opisuje put koji obe moraju da savladaju kako bi ostale dosledne sebi samima.
„Jedna nit“ uspešno prati glavnu liniju priče, ali ono što saznamo o vezenju i zvonarima – ko bi rekao? – baš to čitanje ovog štiva čini dodatno uzbudljivim.
Izvor: startribune.com
Prevod: Nataša Đuričić
Preko društva vezilja, Vajolet upoznaje i Artura, jednog od zvonara u katedrali. Ševalije ovde vešto pravi paralelu – složena ritmičnost kojom zvonari povlače konopce i neverovatni prefekcionizam vezilja imaju isti cilj – da stvaraju lepotu. Arturova žena nikada se nije oporavila od smrti njihovog sina u ratu, i iako iskra strasti prema Vajolet postoji, on ostaje veran svojoj bolesnoj ženi. Vajolet i Artur hodaju po tankoj žici, što nas neodoljivo podseća na čest motiv u romanima Trejsi Ševalije – platonsku privlačnost koja ne kulminira zadovoljenjem. Setimo se samo – „Devojka sa bisernom minđušom“ postala je bestseler.
Vajolet je privlačna žena; navijate za njen srećan kraj dok ona žonglira sa obavezama prema bolesnoj majci, ekscentričnim prijateljima, a povrh svega nezaustavljivo juri svoju sreću iako je iza ugla čeka perspektiva samačkog života. Od velikog je značaja i to kako Ševalije tka priču o odnosu dve žene, posve zanemarujući društvene norme toga doba, a istovremeno opisuje put koji obe moraju da savladaju kako bi ostale dosledne sebi samima.
„Jedna nit“ uspešno prati glavnu liniju priče, ali ono što saznamo o vezenju i zvonarima – ko bi rekao? – baš to čitanje ovog štiva čini dodatno uzbudljivim.
Izvor: startribune.com
Prevod: Nataša Đuričić
