Prikaz romana „Istanbulska lala“
Vešto prepletenim pričama o dvojici mladića koji su izgubili svoje voljene i završili u zatvoru, Iskender Pala nam donosi priču o Istanbulu 18. veka i prilikama u osmanlijskom carstvu. U ovom raskošnom romanu životi fiktivnih junaka prepleli su se sa istorijskim ličnostima, a pred nama će se odškrinuti vrata izuzetno zanimljive epohe.
Doba lala (1718-1730) duguje svoje ime cvetu lale koja je bila simbol načina života tog vremena. Ubrzo nakon okončanja rata sa Austrijom i Venecijom, veliki vezir Damat Ibrahim-paša uspostavio je bliske odnose sa evropskim izaslanicima u Istanbulu, i slao svoje diplomate na Zapad kako bi upoznao društvene i ekonomske prilike u tim zemljama. Uskoro su obale Bosfora i Zlatnog roga počeli da krase letnjikovci i palate u kojima su visoki državnici, dvorani i imućni ljudi počeli da vode raskošan život ispunjen zabavom što nikad do tada nije viđeno. Paralelno sa tim novinama u Istanbulu, narod u Anadoliji i Rumeliji nastavio je da vodi tradicionalan život.
U tom periodu su počele da se donose lukovice lala iz Evrope, Holandije, Irana. Zbog rasipničkog života na dvoru, cene mnogih namirnica su skočile. Zbog raskošnog života kome su bogati ljudi u Istanbulu težili, preterivanja u raskoši koje je obeležilo ovaj period, povećavani su nameti narodu zbog čega je 1730. počeo ustanak.
Predstavljajući ovo doba, burno i inspirativno, Iskender Pala je uspeo da istka opsežnu priču koja će zadovoljiti brojne čitaoce. Žanrovski gotovo neopredeljen, ovaj roman obiluje istorijskim, ljubavnim, pa čak i kriminalističkim zapletima. Iako prvenstveno poznat kao univerzitetski profesor divanske književnosti, Pala je u ovaj sjajn kolaž o istorijskim i društvenim prilikama utkao svoju ljubav prema istoriji i lepoti: „Želim da moji savremenici upoznaju sve što volim i u šta sam zaljubljen u vremenu prošlom. Ja ljudima nudim svoje ljubavi. To nije od mene, već od same divanske poezije. Želim da budem most koji će sve ono lepo iz naše prošlosti preneti u budućnost“, izjavio je on u jednom intervjuu.
Doba lala (1718-1730) duguje svoje ime cvetu lale koja je bila simbol načina života tog vremena. Ubrzo nakon okončanja rata sa Austrijom i Venecijom, veliki vezir Damat Ibrahim-paša uspostavio je bliske odnose sa evropskim izaslanicima u Istanbulu, i slao svoje diplomate na Zapad kako bi upoznao društvene i ekonomske prilike u tim zemljama. Uskoro su obale Bosfora i Zlatnog roga počeli da krase letnjikovci i palate u kojima su visoki državnici, dvorani i imućni ljudi počeli da vode raskošan život ispunjen zabavom što nikad do tada nije viđeno. Paralelno sa tim novinama u Istanbulu, narod u Anadoliji i Rumeliji nastavio je da vodi tradicionalan život.
U tom periodu su počele da se donose lukovice lala iz Evrope, Holandije, Irana. Zbog rasipničkog života na dvoru, cene mnogih namirnica su skočile. Zbog raskošnog života kome su bogati ljudi u Istanbulu težili, preterivanja u raskoši koje je obeležilo ovaj period, povećavani su nameti narodu zbog čega je 1730. počeo ustanak.
Predstavljajući ovo doba, burno i inspirativno, Iskender Pala je uspeo da istka opsežnu priču koja će zadovoljiti brojne čitaoce. Žanrovski gotovo neopredeljen, ovaj roman obiluje istorijskim, ljubavnim, pa čak i kriminalističkim zapletima. Iako prvenstveno poznat kao univerzitetski profesor divanske književnosti, Pala je u ovaj sjajn kolaž o istorijskim i društvenim prilikama utkao svoju ljubav prema istoriji i lepoti: „Želim da moji savremenici upoznaju sve što volim i u šta sam zaljubljen u vremenu prošlom. Ja ljudima nudim svoje ljubavi. To nije od mene, već od same divanske poezije. Želim da budem most koji će sve ono lepo iz naše prošlosti preneti u budućnost“, izjavio je on u jednom intervjuu.
