Prikaz romana „Iščekujući varvare“ nobelovca Dž. M. Kucija
Kuci je napisao divan roman, roman po svačijem ukusu.
Ne bi trebalo da propustite da pročitate ovu knjigu, kojoj god generaciji da pripadate. Ona je zapravo alegorijski prikaz svakog mogućeg carstva – prošlog, sadašnjeg ili budućeg. Imperijalističkim režimima je neophodno da imaju neprijatelje kako bi mogli da imaju kontrolu i vlast. Otuda su, u ovim našim savremenim civilizovanim carstvima (režimima), nevernici, divljaci, Jevreji, muslimani, varvari i teroristi ti koji su pretvoreni u stalnu pretnju našem postojanju i opstanku.
A kako imperije reaguju na stvarne ili imaginarne varvare? Varvarskim ponašanjem – tako što sami postaju varvari.
Dok sam čitao ovu knjigu, morao sam nekoliko puta da proverim kada je prvi put objavljena (1980. godine) kako bih potvrdio da nije napisana kao kritika vojne kampanje „Rat protiv terora“ vlade Džordža Buša. Naravno da nije. Pre bih rekao da je ovo delo kritika stravičnog južnoafričkog aparthejdskog sistema. Njime se oživljavaju sećanja na Stiva Bika i njegove savremenike i saborce.
U suštini, ovo je priča o nepravdi koju vladajući režim nameće, o režimu koji povlači postojanje „njih“ i „nas“ („mi“ protiv „onih drugih“), a čiji se odnosi često ispoljavaju u formi rasizma, najnižeg stupnja na koje čovečanstvo može da spadne. Sve to naizmenično dovodi do usvajanja metoda koji će biti primenjivani nad neprijateljima. Nečovečnost izaziva nečovečnost.
Oni koji podržavaju imperijalistički režim, poput Magistrata u ovoj priči, svoje delovanje često obavljaju u zanosu, možda čak i sa zadovoljstvom, nesvesni zla koje nanose u ime režima. Oni ga podržavaju bez pogovora... sve do trenutka kada, konačno, njihova ljudskost i saosećanje ne isplivaju na površinu. A možda je to jedino čemu možemo da se nadamo.
Da li su varvari zaista predstavljali pretnju? To je neizvesno. Oni su ovom delu prikazani samo kao zatočenici koji će biti podvrgnuti mučenju. Imperijama su neophodni neprijatelji. Setimo se samo britanske. U kolonijama koje su bile pod njenom upravom, često su se vodili ratovi protiv bilo koga ko bi se usudio da se usprotivi njenoj vladavini. Neredi i taktike koji se danas sprovode na teritorijama Sirije, Iraka, Egipta, itd, preslikani su scenariji onoga što se dešavalo u ime britanske imperije. S druge strane, američka imperija nastavlja britansko nasleđe. Ako dobro razmislimo, nakon Drugog svetskog rata nema ni jednog američkog predsednika koji svoje trupe nije poslao da se bore sa tamo nekim nedemokratski nastrojenim varvarima. Došlo je vreme da priznamo da su imperijalističke sile te koje nanose zlo. A i najbolji od nas se lako mogu uplesti u vrtlog njihovih zlih namera.
Kuci nam šalje moćnu poruku. Svako novorođenče bi trebalo da dobije po jedan primerak ove knjige. Jer je ova knjiga savršena da se na njoj uči kako treba da se čita.
Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Branković
Ne bi trebalo da propustite da pročitate ovu knjigu, kojoj god generaciji da pripadate. Ona je zapravo alegorijski prikaz svakog mogućeg carstva – prošlog, sadašnjeg ili budućeg. Imperijalističkim režimima je neophodno da imaju neprijatelje kako bi mogli da imaju kontrolu i vlast. Otuda su, u ovim našim savremenim civilizovanim carstvima (režimima), nevernici, divljaci, Jevreji, muslimani, varvari i teroristi ti koji su pretvoreni u stalnu pretnju našem postojanju i opstanku.
A kako imperije reaguju na stvarne ili imaginarne varvare? Varvarskim ponašanjem – tako što sami postaju varvari.
Dok sam čitao ovu knjigu, morao sam nekoliko puta da proverim kada je prvi put objavljena (1980. godine) kako bih potvrdio da nije napisana kao kritika vojne kampanje „Rat protiv terora“ vlade Džordža Buša. Naravno da nije. Pre bih rekao da je ovo delo kritika stravičnog južnoafričkog aparthejdskog sistema. Njime se oživljavaju sećanja na Stiva Bika i njegove savremenike i saborce.
U suštini, ovo je priča o nepravdi koju vladajući režim nameće, o režimu koji povlači postojanje „njih“ i „nas“ („mi“ protiv „onih drugih“), a čiji se odnosi često ispoljavaju u formi rasizma, najnižeg stupnja na koje čovečanstvo može da spadne. Sve to naizmenično dovodi do usvajanja metoda koji će biti primenjivani nad neprijateljima. Nečovečnost izaziva nečovečnost.
Oni koji podržavaju imperijalistički režim, poput Magistrata u ovoj priči, svoje delovanje često obavljaju u zanosu, možda čak i sa zadovoljstvom, nesvesni zla koje nanose u ime režima. Oni ga podržavaju bez pogovora... sve do trenutka kada, konačno, njihova ljudskost i saosećanje ne isplivaju na površinu. A možda je to jedino čemu možemo da se nadamo.
Da li su varvari zaista predstavljali pretnju? To je neizvesno. Oni su ovom delu prikazani samo kao zatočenici koji će biti podvrgnuti mučenju. Imperijama su neophodni neprijatelji. Setimo se samo britanske. U kolonijama koje su bile pod njenom upravom, često su se vodili ratovi protiv bilo koga ko bi se usudio da se usprotivi njenoj vladavini. Neredi i taktike koji se danas sprovode na teritorijama Sirije, Iraka, Egipta, itd, preslikani su scenariji onoga što se dešavalo u ime britanske imperije. S druge strane, američka imperija nastavlja britansko nasleđe. Ako dobro razmislimo, nakon Drugog svetskog rata nema ni jednog američkog predsednika koji svoje trupe nije poslao da se bore sa tamo nekim nedemokratski nastrojenim varvarima. Došlo je vreme da priznamo da su imperijalističke sile te koje nanose zlo. A i najbolji od nas se lako mogu uplesti u vrtlog njihovih zlih namera.
Kuci nam šalje moćnu poruku. Svako novorođenče bi trebalo da dobije po jedan primerak ove knjige. Jer je ova knjiga savršena da se na njoj uči kako treba da se čita.
Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Branković
