Najnoviji roman Natali Hejns našao se 2020. godine u širem izboru za Žensku nagradu za prozu, jednu od najprestižnijih književnih nagrada u Velikoj Britaniji. Govori o Trojanskom ratu i događajima koji su mu prethodili, ali na potpuno nov način: iz ugla ženskih likova. Bilo da je reč o običnim smrtnicama, kraljicama ili boginjama, glavni likovi ove priče su žene, dok su muškarci i njihovi postupci gurnuti u drugi plan.

Priča počinje upadom Grka u Troju. Njihov poslednji pokušaj da osvoje grad (prevara zahvaljujući kojoj danas govorimo „čuvaj se Danajaca i kad darove nose“) pokazao se uspešnim i oni su konačno dospeli unutar zidina, gde iskaljuju frustracije nagomilane tokom deset dugih godina rata na iznenađenom i preplašenom stanovništvu.

Prvo poglavlje pripada muzi Kaliopi, koja odbija da inspiriše Homera. Ona nema nameru da mu pomogne sve dok joj ne prinese žrtvu, što je obaveza svih smrtnika. Ovo je jedan od delova romana koji su mi se najviše dopali. Kaliopa će nastaviti da se, s vremena na vreme, pojavljuje u priči kao Homerova pratilja, ali Hejns svaki put vešto eskivira slavnog tvorca Ilijade i Odiseje i svu pažnju usmerava isključivo na nju.

Autorka zatim daje reč ženskim likovima koji su odigrali važne uloge u originalnoj priči, ali kojima je, uprkos tome, retko davana prilika da progovore. Likovima kao što su Briseida i Hriseida. Bez ovih žena ne bi bilo kuge u grčkom logoru, Ahil ne bi povukao svoje snage iz rata, Patroklo ne bi zauzeo njegovo mesto, itd, ali u Homerovom spevu kao da im je zabranjeno čak i da otvore usta.

Iako je knjiga zamišljena tako da svako poglavlje bude posvećeno jednoj junakinji i njenoj priči, postoji i nekoliko poglavlja koja nose naslov „Trojanke“, u kojima srećemo više pripadnica trojanske vladajuće porodice, Prijamovu ženu i ćerke, Hektorovu ženu, koje čekaju da otkriju kakva će im biti sudbina.

Otprilike polovina romana posvećena je Odisejevoj supruzi Penelopi, koja mu piše pisma i željno iščekuje njegov povratak. Ona iz Homerovih stihova saznaje za nevolje i iskušenja kroz koja prolazi njen muž i često joj je teško da poveruje pesnikovim rečima. Hejns baca svetlo na njenu patnju i izazove sa kojima se suočava tokom dvadesetogodišnjeg čekanja.

Ovaj roman ponekad deluje kao antologija grčkih mitova. Radnja nije izložena hronološkim redom, već skoro svako sledeće poglavlje govori o različitim događajima iz različitih perioda. To ipak nije razlog za brigu jer je čitalac u sigurnim rukama Natali Hejns, koja ume sve to da poveže u smislenu celinu, i zato se, čak i ako nije upoznat sa Homerovim stvaralaštvom, sigurno neće zbuniti.

Verujem da će sadržaj romana „Hiljadu brodova“ posebno obradovati ljubitelje starogrčke književnosti, ali da će i ostali uživati u starim predanjima ispričanim na nov i originalan način. Možda će posle ove knjige neki od njih poželeti da pročitaju i sjajna Homerova dela.

Izvor: goodreads.com
Prevod: Jelena Tanasković