Upravo sam završila prvo čitanje romana „Glavonja“. Autor romana je Dušan-Dule Nedeljković, novinar, bloger, pisac i bivši stjuard.

Rođeni Beograđanin, Anjin i Rašin tata i Bojanin suprug.

Roman „Glavonja“ je napisan u prvom licu jednine. To je roman u kome se mešaju autobiografija i fikcija.

Brutalno iskreno, bez kompromisa, Dušan Nedeljković je napisao roman-hroniku jedne generacije i jednog Beograda koga više nema.

Iz ugla sredovečnog pankera, hipohondra koji je morao da operiše žuč, Dušan Nedeljković nas vraća u davne osamdesete i devedesete godine prošlog veka.

U romanu nema puno likova i puno dijaloga. Radnja je brza. Flešbekovi prolaze filmskom brzinom. Tuče ispred Akademije, vutra, pivo…

Putovanja u inostranstvo, pank i rok muzika kao stil života. Odnos sa prijateljima Isidorom, Gluvonjom, Simketom, Jelenom…

Vraćanje u stvarnost i tuga zbog lošeg odnosa sa porodicom u kojoj se oseća usamljeno.

Da bi ponovo osetio da je nekome potreban Glavonja želi da odvrati od kriminala i lošeg života Marka, Simketovog i Jeleninog sina.

*

Mogu i ja to! Ovo sam prvo pomislila kada sam završila čitanje poslednje rečenice. Poželela sam, i dalje želim da napišem nešto o svojoj generaciji, o svemu šta nam se dešavalo i šta nam se sada dešava. Ali ne želim i ne mogu da kopiram Dušana Nedeljkovića.

Toplo preporučujem svima da pročitaju „Glavonju“. Možda ćete u nekim likovima prepoznati sebe, svoje roditelje, rodbinu, prijatelje, komšije.

I možda ćete, baš kao i ja poželeti da napišete nešto o svojoj generaciji, na svoj način.

P.S. Muzička podloga uz ovaj roman: pesme grupe Ramones, Sex Pistols, EKV…

Autor: Rada Čeh
Izvor: dnevnikslucajnedomacice.wordpress.com