Slavljen i osporavan od objavljivanja do danas, roman Džona Klelanda „Fani Hil“, pored satire o položaju žene, prevratnički i umetnički ubedljivo govori o ženskoj erotici, o pravu na uživanje i želji koja je aktivna i jasno uobličena.

Sudeći po zanimanju čitalaca, knjige koje pobuđuju najveću pažnju su one erotskog i detektivskog tipa. Dodirujući najdublje slojeve u čoveku, njihova popularnost počiva na tome da ne zahtevaju prethodno obrazovanje, obraćaju se telu i osećanjima pre nego intelektu, i pripovedanjem nude snažan podsticaj u kojem je pažnja podignuta na visok nivo. Na različitim polovima istog luka, obe priče, erotska kao i ona sa kriminalističkim zapletom, zanimaju se za zabranjeno i skriveno, ono što izaziva izuzetnu napetost.

Erotika je naročito privlačna jer opisuje ono o čemu se ne govori javno. Iako seksualna želja postoji u svakome i primarna je energija svekolikog života, ona je društveno potiskivana, nasilno oblikovana cenzurom i normama. Knjiga sa erotskim sadržajem je bezbedna i dozvoljava da se u nju zaviri bez stida i voajerski posmatra kako to drugi rade.

Erotski roman „Fani Hil“ Džona Klelanda, slavljen i osporavan od objavljivanja do danas, govori o nedužnom devojčurku sa sela koje se po rastanku od voljenog mladića obrelo silom prilika u londonskoj javnoj kući. Kod pohlepne Madam, koja misli samo na zaradu, posvećuje se potrebnim veštinama u pružanju zadovoljstva i uživanju u seksu.

Od pojavljivanja u osamnaestom veku, sa očuvanom prvobitnom svežinom i ubedljivošću, ova knjiga je izazivala oprečne stavove: jedan, da treba da se obustavi reklamiranje i prodaja knjige jer kvari omladinu, i drugi, da je smela slika engleskog društva u njoj neophodna kao priča koja pogađa i moderno vreme.

Naizgled zabavna, sa mnogim slikovito dočaranim intimnostima i daleko od pornografije, knjiga Džona Klelanda opisuje ograničene mogućnosti žena koje ne mogu da prežive bez muškarca, vlasnika novca i uzurpatora moći. Svoj opstanak one ostvaruju ili brakom bez ljubavi sa imućnim mladoženjom ili prodavanjem tela, što na kraju biva jedno te isto.

Pored satire o položaju žene, „Fani Hil“ prevratnički i umetnički ubedljivo govori o ženskoj erotici, o pravu na uživanje i ženinoj želji koja je aktivna i jasno

uobličena. O njoj Fani razmišlja, analizira je, zbog nje pati. Žena poseduje sopstveno zadovoljstvo, a ne samo pasivno telo stvoreno za tuđe uživanje.

Erotika u romanu je više od seksa jer govori o društvenoj moći i slabosti, o tome ko koga posmatra i ko želi da bude viđen. Iako je seks u romanu često povezan sa novcem i razmenom u društvenoj hijerarhiji, on pokazuje da, za razliku od društva koje laže o telu, samo telo nikad ne laže.

Fani je ljupka, njen pripovedni glas zvuči nedužno i duhovito. Ona uči kroz iskustvo a ne kroz zabrane. Kako ne postoji zauvek data istina o seksualnosti već se ona stiče tokom života, Fanino telo je kao knjiga u kojoj se upisuju znanja, slično teoriji prosvetitelja i Džona Loka da je čovek tabula rasa, neispisana tabla po kojoj život ostavlja svoj rukopis.

Od nevinosti do buđenja radoznalosti i želje, Klelandova knjiga je jedinstvena kombinacija parodije, erotike, filozofije seksualnosti. Ona ističe hedonizam, telo koje nije mesto krivice već uživanja i saznanja, slično onome što poseduje i umetnost.

Autor: Ljubica Arsić

Izvor: časopis Bukmarker, br. 60