Prikaz romana Džona Faulsa „Čarobnjak“
Među romanopiscima strasni Mediteranci nisu retki, ali retki među njima od toga stvore ne samo književno delo već i sopstvenu filozofiju. Engleski pisac Džon Fauls (1926-2005) našim je čitaocima najbliži kao autor romana „Žena francuskog poručnika“ po kome je snimljen poznati film sa tada mladom Meril Strip.
Roman „Čarobnjak“ u prevodu Đurđine Toporaš Dragić prerađena je verzija romana iz 1976. godine koji je prvi put štampan 1965. Pisan je tokom dugog perioda od desetak godina, a strpljivi čitalac ovog obimnog i zahtevnog dela će razumeti zbog čega.
Svoj filozofski pristup životu Džon Fauls sažeo je u knjizi kratkih zabeleški Aristos što na grčkom znači dobro, izvrsno, a u širem značenju, učiniti najbolje moguće u datom trenutku. Bez tih crtica o životu i ljudskim naravima kao i božanskim namerama u meri koliko smo sposobni da ih shvatimo, teško je razumeti većinu od brojnih slojeva proze u romanu „Čarobnjak“, dok mogućnosti tumačenja ograničava samo mašta čitaoca.
Glavni junak, mladi blazirani Englez Nikolas Urfe po završetku školovanja traži izazov i pronalazi ga u nameštenju mlađeg profesora u engleskoj školi na jednom grčkom ostrvu koje bi moglo biti čuveni Speces, ali je to najmanje bitno. Iza sebe već ima nekoliko avantura i vezu sa mladom i slobodoumnom Alison koja je spremna da voli... Po dolasku na ostrvo otkriva da njime vlada moderni Prospero, ili Kirka u muškom obliku, tajanstveni Končis koji glumi čudaka sasvim povučenog od sveta i njegove realnosti već bremenite teškim događajima od kojih se svet oporavlja negde oko 1950-te. Emocije koje će probuditi u do tada prilično neosetljivom Nikolasu oscilovaće od zbunjenosti do izbezumljenosti i sumnje u sopstven razum. Čitaoca na samom početku takođe zbunjuju Končisovi postupci, koliko i njegovu žrtvu, no, brojne epizode iz starčevog života, stvarne ili izmišljene, na nama je da prosudimo, govore o čoveku ili biću koje je upoznalo ceo spektar ljudskih osećanja i prošlo iskustva brojnih života. Centralno mesto u ovoj fikciji zauzimaju epizode iz Velikog rata u kojima se reflektuje Faulsov pacifizam, i duboki prezir prema zlu ovoga sveta. Ali, upravo kada nam se učini da je sam Končis metafora tog zla, neki njegov postupak zaljulja Nikolasov ali i čitaočev zdrav razum, stvarajući od čarobnjaka neku vrstu nadčoveka ili boga koji se poigrava ljudskom sudbinom. Ubeđen da su konci u tuđim, a ne u njegovim rukama, Nikolas se prepušta igri uhvaćen u nju kao u mrežu. Greške pripisuje sudbini i okolnostima, prepušta se instinktima i sledu događaja koji se nižu filmskom brzinom.
Nesposoban da prepozna ljubav koju mu jedino može pružiti Alison, podjednako nemoćan da se otrgne i ode sa ostrva iako ga Končis formalno ničim ne primorava, Nikolas sve više gubi i ono malo vrlina koje je imao postajući tako antijunak, lišen sposobnosti da saoseća, usredsređen na sebe do opsesije. Određujući to kao najveći od svih grehova, Fauls gradi bogate prozne meandre smenjujući Končisova sećanja sa Nikolasovim doživljajima ili delirijumima, to on više nije u stanju da razgraniči. Realnost nerealnog i iluzija nečeg što može biti stvaran i srećan život mešaju se u Nikolasovoj svesti odvodeći ga na stranputicu života bez ljubavi, u kome je sve privid.
Koristeći odavno poznati motiv o čarobnjaku, ostrvu i poigravanju zdravim razumom onih koji na ostrvo zalutaju, Fauls gradi složeni roman o sudbini i načinima kako se bogovi surovo igraju sa nama. Ili se sami prepuštamo toj igri jer smo izgubili sposobnost da volimo, ko zna. Ostavljajući mnoga pitanja otvorena, Fauls izlaže svoj filozofski sistem zapitanosti nad vrednostima i smislom. Kao i njegov antijunak, ne nalazi odgovore ili ih ne brusi do kraja. Osim jednog koji vrlo hrabro plasira rizikujući da ga poklopi blaziranost sveta u kome živimo – da je srećan samo onaj ko ume da voli.
Autor: Aleksandra Đuričić
Izvor: Nedeljnik
Roman „Čarobnjak“ u prevodu Đurđine Toporaš Dragić prerađena je verzija romana iz 1976. godine koji je prvi put štampan 1965. Pisan je tokom dugog perioda od desetak godina, a strpljivi čitalac ovog obimnog i zahtevnog dela će razumeti zbog čega.
Svoj filozofski pristup životu Džon Fauls sažeo je u knjizi kratkih zabeleški Aristos što na grčkom znači dobro, izvrsno, a u širem značenju, učiniti najbolje moguće u datom trenutku. Bez tih crtica o životu i ljudskim naravima kao i božanskim namerama u meri koliko smo sposobni da ih shvatimo, teško je razumeti većinu od brojnih slojeva proze u romanu „Čarobnjak“, dok mogućnosti tumačenja ograničava samo mašta čitaoca.
Glavni junak, mladi blazirani Englez Nikolas Urfe po završetku školovanja traži izazov i pronalazi ga u nameštenju mlađeg profesora u engleskoj školi na jednom grčkom ostrvu koje bi moglo biti čuveni Speces, ali je to najmanje bitno. Iza sebe već ima nekoliko avantura i vezu sa mladom i slobodoumnom Alison koja je spremna da voli... Po dolasku na ostrvo otkriva da njime vlada moderni Prospero, ili Kirka u muškom obliku, tajanstveni Končis koji glumi čudaka sasvim povučenog od sveta i njegove realnosti već bremenite teškim događajima od kojih se svet oporavlja negde oko 1950-te. Emocije koje će probuditi u do tada prilično neosetljivom Nikolasu oscilovaće od zbunjenosti do izbezumljenosti i sumnje u sopstven razum. Čitaoca na samom početku takođe zbunjuju Končisovi postupci, koliko i njegovu žrtvu, no, brojne epizode iz starčevog života, stvarne ili izmišljene, na nama je da prosudimo, govore o čoveku ili biću koje je upoznalo ceo spektar ljudskih osećanja i prošlo iskustva brojnih života. Centralno mesto u ovoj fikciji zauzimaju epizode iz Velikog rata u kojima se reflektuje Faulsov pacifizam, i duboki prezir prema zlu ovoga sveta. Ali, upravo kada nam se učini da je sam Končis metafora tog zla, neki njegov postupak zaljulja Nikolasov ali i čitaočev zdrav razum, stvarajući od čarobnjaka neku vrstu nadčoveka ili boga koji se poigrava ljudskom sudbinom. Ubeđen da su konci u tuđim, a ne u njegovim rukama, Nikolas se prepušta igri uhvaćen u nju kao u mrežu. Greške pripisuje sudbini i okolnostima, prepušta se instinktima i sledu događaja koji se nižu filmskom brzinom.
Nesposoban da prepozna ljubav koju mu jedino može pružiti Alison, podjednako nemoćan da se otrgne i ode sa ostrva iako ga Končis formalno ničim ne primorava, Nikolas sve više gubi i ono malo vrlina koje je imao postajući tako antijunak, lišen sposobnosti da saoseća, usredsređen na sebe do opsesije. Određujući to kao najveći od svih grehova, Fauls gradi bogate prozne meandre smenjujući Končisova sećanja sa Nikolasovim doživljajima ili delirijumima, to on više nije u stanju da razgraniči. Realnost nerealnog i iluzija nečeg što može biti stvaran i srećan život mešaju se u Nikolasovoj svesti odvodeći ga na stranputicu života bez ljubavi, u kome je sve privid.
Koristeći odavno poznati motiv o čarobnjaku, ostrvu i poigravanju zdravim razumom onih koji na ostrvo zalutaju, Fauls gradi složeni roman o sudbini i načinima kako se bogovi surovo igraju sa nama. Ili se sami prepuštamo toj igri jer smo izgubili sposobnost da volimo, ko zna. Ostavljajući mnoga pitanja otvorena, Fauls izlaže svoj filozofski sistem zapitanosti nad vrednostima i smislom. Kao i njegov antijunak, ne nalazi odgovore ili ih ne brusi do kraja. Osim jednog koji vrlo hrabro plasira rizikujući da ga poklopi blaziranost sveta u kome živimo – da je srećan samo onaj ko ume da voli.
Autor: Aleksandra Đuričić
Izvor: Nedeljnik
