„Tuga i krivica bile su u nama okamenjene, čvrste i strašne kao preparirane životinje.“ Ovakva sumorna i gorka poređenja nemaju samo jednokratnu upotrebnu vrednost u trećem romanu Tanje Stupar Trifunović i ne opisuju samo žalost, muku i teskobu uznemirenih mladih duša na pogrebu.

Jaram i tuge i krivice vuku godine ratnog stradanja koje junakinja Vanja evocira tri decenije kasnije. Na prvom stepeniku ulaska u zrelost, u vremenu koje preti da ukine veru u razum i dobrotu, ona uči da podnese iskustvo smrti u ratu i nasilja u miru.

Posmatra strah i muku oko sebe, svoju buntovnu dvojnicu Milenu, bližnje koji se najpre opiru stvarnosti, maštajući o bogatim prinosima na sprženoj zemlji, upija sve one loše vesti koje od dece ne može sakriti primorsko selo u kom su zakratko našli utočište: „Trebalo se svakodnevno boriti jer je svijet oko nas bio zamiješan od nečeg većeg i jačeg od nas i u paru mu se bilo lakše oduprijeti.“

Intergeneracijski savez žena važan je tematski tok romana, ne samo zato što je Vanja manje nalik pribranoj i smirenoj majci nego energičnoj baki: „To što me je uzdizalo i lomilo, taj nemir i grozničavost koje je i sama nosila zatočene u tijelu, ona je zvala karakterom.“

Vanjin je karakter „upaljen kao žeravica, spreman da se za sitnicu posvađa, prgav i pogan“. Navigaciju kroz klisure iskušenja i gubitaka omogućuje lirsko pripovedanje puno oneobičenih slika nalik prozi Herte Miler. Deca rata u nasleđe dobijaju poraz koji utire put ka budućnosti u životu koji nastavlja da teče.

Autor: Vladislava Gordić Petković
Izvor: Nova