Neprikosnovena veličina remek-dela ruske književnosti „Doktora Živaga“ nobelovca Borisa Pasternaka zasnovana je na sveobuhvatnom zamahu pisca da osvetli pojedinačan život u metežu istorijskih događaja, postavljajući pitanje da li je čovek slobodan da bira.

Postoje značajne knjige, naizgled zaboravljene, čije ponovno objavljivanje zahteva drugačije i podrobnije čitanje. Takav je roman „Doktor Živago“, čija slava delom počiva na Nobelovoj nagradi dodeljenoj Borisu Pasternaku, a možda većim delom i na popularnom filmu Dejvida Lina sa nezaboravnim Omarom Šarifom kao Živagom, Džerladinom Čaplin kao Živagovom ženom Tonjom i Džuli Kristi u ulozi Lare, velike ljubavi Jurija Živaga. No neprikosnovena veličina ovog dela zasnovana je na sveobuhvatnom zamahu pisca da osvetli pojedinačan život u metežu istorijskih događaja, pitajući se da li je čovek slobodan da bira, kolika je njegova moć da deluje samosvesno i po svojoj volji kad ga istorija pritiska i bičuje sa svih strana, naročito ona u kojoj je svetleća ideja materijalizma paradoksalno ukinula materiju i okrenula se protiv čoveka, ostavljajući ga bez hrane, odela, sopstvenog staništa.

Pasternak u stopu prati životni put svog junaka, prestoničkog lekara, pesnika amatera, naučnika i filozofa Jurija Andrejevića Živaga, od majčine sahrane 1903. godine, kad je Juriju bilo deset godina, pa do njegove smrti 1929. godine, obuhvatajući vreme Velikog rata i Oktobarske revolucije. Život neminovno razapinje na krst, ali i vaskrsava. Iz ovog piščevog stava razvija se suštinska filozofska tema romana; povezanost života, stradanja i smrti, koja u stvari slavi život jer ga podstiče u punom sjaju. Pisac ga tumači kroz misaone pasaže, u uzbudljivim slikama ruske prirode, ali i u svakodnevnoj banalnosti. Živagove ljubavi prema ženama, odnosi sa ljudima sa kojima je ostajao ili se rastajao, taj splet međusobno povezanih susreta i rastanaka (sloboda, po Pasternaku, potiče od osećanja da su ljudi povezani, te uviru jedni u druge) ne samo da govori o bogatom iskustvu u jednoj epohi već ukazuje i na raspon mnogih junakovih doživljaja, od ushićenosti nežnom porodičnom ljubavlju sa Tonjom do razdiruće strasti prema Lari, od pesničkog poleta pa do fizičkog propadanja, kad nekadašnji doktor preuzima život jurodivog, ide po kućama, testeriše i nosi drva.

Ljubavna tema takođe je zaokupljala Pasternaka, on ljubav ističe i slavi kao osnovnu kosmičku energiju, jednostavnu i bezuslovnu. Ona nije predvidljiva niti je stanje uma, već predstavlja temelj kosmosa. Osnova povezanosti Živaga i njegove velike ljubavi Lare jeste njihova „prirodom uslovljena ljubav“, njena jačina kojoj nisu hteli niti mogli da se odupru, ljudski suviše slabi da se suprotstave njenoj fatalnosti potekle iz najdublje dubine čovekovog bića, sili koja dovodi do vrhova ljudske moći.

Lara je jedinstven lik, podvojen između erotske privlačnosti i želje da se skrasi i stvori dom. U njoj često odzvanja taman glas nekih spontano izgovorenih reči koje ne laskaju i često deluju protiv nje. Ona intuitivno shvata ljubav kao put ka redu, sa porodičnim gnezdom i decom, videći ratni haos kao silu razaranja starih običaja i bivšeg načina života. No Pasternakove heroje ništa ne može da osujeti: ni rat niti revolucija, ni brak, ni porodica, glad niti prinudni rastanci. Oni su stvoreni da uzvise ljubav kao najviše dostizanje slobode, kao natprirodnu i najintimniju nužnost, koja im je pomogla da izađu iz propisa i okvira svakodnevice, proveravajući sopstvene granice.

„A sitne svetske spletke, kao što je prekrajanje zemaljske kugle – oprostite, to nije bila naša stvar.“

Autor: Ljubica Arsić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 46