„Dobar materijal“ je drugi roman britanske spisateljice i kolumnistkinje Doli Olderton. Iako je autorka široj publici postala poznata zahvaljujući autobiografskoj knjizi „Sve što znam o ljubavi“, u kojoj je bez zadrške pisala o ljubavi, prijateljstvu i odrastanju u dvadesetim godinama života, novim romanom ona se odlučno pomera u čisto fikcionalni prostor – ali bez gubitka prepoznatljive iskrenosti, duhovitosti i oštrog oka za emocionalne nijanse.

„Dobar materijal“ je ispričan iz perspektive muškarca. Glavni junak je Endi, tridesetpetogodišnji stendap komičar koji je godinama „na pragu uspeha“, ali nikako da dočeka svoj veliki proboj. Njegov život se raspada kada ga ostavi Džen, devojka sa kojom je bio u vezi tri godine, deset meseci i dvadeset devet dana – podatak koji on ponavlja gotovo opsesivno, kao da preciznost brojeva može pomoći da se gubitak racionalizuje.

Ona tvrdi da želi da bude sama, ali Endi tu izjavu ne prihvata kao konačnu istinu. Uveren je da postoji „pravi razlog“ raskida i da će, ako ga samo dovoljno pažljivo analizira, moći da popravi stvari i povrati vezu. Odatle počinje njegov emotivni krah: kombinacija samosažaljenja, ega, nostalgije i dubokog nerazumevanja sopstvene odgovornosti u odnosu koji je propao.

Roman detaljno prati Endijev život nakon raskida – od besciljnog tumaranja Londonom bez sigurnosti Dženine korporativne plate, preko opsesivnog sajber-uhođenja bivše devojke i njenog novog partnera, do paničnog preispitivanja sopstvenog izgleda, tela i muškosti. Glavni junak se baca u niz „projekata samopoboljšanja“: seli se na brod-kuću, odlučuje da potpuno promeni građu tela, započinje terapiju – ali ne da bi se suočio sa sobom, već da bi shvatio šta se dešava u Dženinoj glavi.

Doli Olderton briljira u prikazu muške emocionalne zatvorenosti. Endi je okružen prijateljima, ali sa njima ne deli stvarnu dubinu svog bola. Sedeći u pabu, pokazuje empatiju prema sagovornicima dok u sebi oseća potpunu prazninu. Njegov unutrašnji monolog prepun je složenih, često bolnih razmišljanja, dok se spolja predstavlja kao neko ko je sasvim dobro. Upravo taj raskorak između unutrašnjeg haosa i spoljašnje nonšalancije jedan je od najuspelijih aspekata romana.

Iako je Endi često naporan, samosažaljiv i vođen egom, autorka nikada ne prelazi u karikaturu dok ga prikazuje. Naprotiv, ona uspeva da ga prikaže istovremeno kritički i saosećajno, ukazujući na društveno oblikovane obrasce muškog ponašanja. Endijevi postupci su često pogrešni, ponekad i samodestruktivni, ali su uvek prepoznatljivo ljudski.

Posebno značajan tematski sloj romana bavi se pitanjima vremena, roditeljstva i društvenih očekivanja. Kroz Dženinu priču – koja dolazi tek na samom kraju – otvaraju se pitanja o tome šta znači želeti (ili ne želeti) decu, kako izgleda osećaj usamljenosti unutar veze i koliko je hrabro odlučiti se za prekid kada nema velikog razloga, osim instinktivnog uvida da nešto više ne funkcioniše. Dženina perspektiva ne služi kao obrt u klasičnom smislu, već kao tiho, zrelo zaokruživanje priče koje potvrđuje da u stvarnim raskidima retko postoji negativac – postoje samo dve osobe koje su se razišle. Umesto velikog pomirenja ili potpunog beznađa, Doli Olderton nudi nešto mnogo realnije: prihvatanje, blagu transformaciju i ideju da će, možda, sve ipak biti u redu – ne zato što se ljubav vratila, već zato što su likovi naučili nešto važno o sebi.

„Dobar materijal“ je roman o slomljenom srcu, ali i o egu, zrelosti, prijateljstvu i tihoj, često neurednoj izgradnji identiteta u srednjim tridesetima. Doli Olderton još jednom potvrđuje da je majstor u prenošenju svakodnevnih emocija i da zna kako da od njih napravi književnost koja ostaje dugo u čitaocu nakon poslednje pročitane strane.

Autor: Domagoj Petrović