Ovo je prava knjiga o letu i možda je još bolji osećaj kada je čitate tokom hladnih dana. Tri različita vremenska toka su isprepletana kako bi dočarala priču o snazi ljubavi i nemogućnosti vremena da je izbriše. Omiljeni delovi su mi bili oni koji se odvijaju u leto 1955. godine kada pratimo Veroniku dok radi u majčinom pansionu i upoznaje Bua. Zanimljiv detalj je da su baš tog leta kuću okupirale pčele.

U leto 2019. godine upoznajemo Ebu koja je nekada bila savetnica za ljubavne veze, a sada živi od pravljenja ukrštenih reči koje prodaje novinama. Odlazi na poluostrvo Bjere kako bi napisala članak o večnoj ljubavi, ali kada sretne osamdesetogodišnju Veroniku, shvatiće da starica želi da joj ispriča potpuno drugačiju priču od one po koju je došla – priču o mladalačkoj ljubavi koja nije uspela.

Moram da priznam da sam uživala u susretu Ebe i Veronike, u izgradnji njihovog odnosa i priči koja je produbila njihovo prijateljstvo.

Treći vremenski tok čine Ebina razmišljanja o prošlosti, vezama i tome šta je pošlo po zlu.

Ovo je mnogo lep ljubavni roman i nisam mogla da ga ispustim iz ruku. Dopali su mi se prelasci iz prošlosti u sadašnjost i način na koji je autorka prikazala razlike ova dva vremena.

Sara Paborn piše na predivan način i veoma je vešta u opisivanju – kako okruženja tako i misli i osećanja. Veoma lako ćete početi da se saživljavate sa junakinjama romana i da ih razumete, posebno ako prolazite kroz slične stvari kao Eba.

Lako za čitanje, ali toliko dobro napisano da ćete odmah poželeti da pročitate još neki roman ove autorke.

Izvor: goodreads.com
Prevod: Dragan Matković