Mej Holands je dvadesetpetogodišnjakinja koja je upravo završila fakultet i dobila  posao u „Krugu“, najvećem i najuglednijem svetskom tehnološkom preduzeću. Uz pomoć inovativnog operativnog sistema, firma po kojoj je naslovljen roman prikuplja imejl-adrese, profile društvenih mreža, bankovne transakcije i šifre korisnika tvoreći jedinstven digitalni identitet u skladu sa novim normama civilizacije. Mej je puna entuzijazma za osavremenjenost kompanije, njene prostrane kancelarije, razne klubove i kafiće, žurke i koncerte na otvorenom koje firma organizuje, kao i entuzijazma za činjenicu da u „Krugu“ stiče pratioce, prijatelje, pa čak i dom. Uostalom, u svetu koji je stvorio američki pisac Dejv Egers, visokotehnološki kriminal je u opadanju a kvalitet života u porastu. Sve uzev, nema razloga da se Mej ne oseća usrećeno što živi projekat koji je na neki način centar sveta.

Makar je tako u početku. Međutim, sa Mej nije nemoguće manipulisati: najpre je dobila posao preko drugarice sa studija koja postaje vrlo bitna u „Krugu“, a zatim je zavode, u erotskom odnosno dubljem smislu, momci sa posla odn. šefovi. Isprva uhvaćena u suptilnu zamku idealističkog žrtvovanja za posao, to jest u klopku transparentnosti kao jedne od njegovih najproklamovanijih i u isti mah najskliskijih normi, ona primećuje da njena uloga izvan kompanije postaje apsolutno javna stvar i da gubi privatnost. Budući da Egersov narator diskretno saopštava osećanja i raspoloženja svojih likova – priča je ispripovedana u za to pogodnom trećem licu – kao da sam čitalac sebi počinje da postavlja pitanje: kako je jedna, ma koliko mlada, osoba, mogla misliti da je njena zaposlenost u firmi koja ovladava svakim trenutkom njenog – i drugih – života nešto dobro? I, naravno: ono što počinje kao fascinantna priča o ambicijama i idealima jedne žene postaje roman koji postavlja vitalna pitanja poput onih o privatnosti, transparentnosti, sećanju, ambicioznosti, demokratiji i totalitarizmu te stavlja na probu opšte ideje svakog čitaoca o etici, politici, prostoru javnog i ličnog i, pre svega, o slobodi; slobodi osobe da deli s drugima ono što je poželela u meri u kojoj joj to odgovara a, ako nije, onda da ne deli; da definiše pravila sopstvene egzistencije i trenutak u kom će moći da u praksi kaže: „Dosta“. (Tim pre što se uz štivo neizbežno nameću i pitanja da li imamo pravo da znamo sve što rade drugi i da li je, uopšte, neophodno znati baš sve i dokle bi onda mogle sezati granice ljudskog znanja.)

Iako „Krug“ po – represivnom, pa čak i zastrašujućem – društvenom ambijentu koji prikazuje i pobunjenom glavnom junaku, ispunjava uslove žanra književne distopije, završetak romana je drugačiji nego što bi većina čitalaca mogla očekivati. I to u meri u kojoj se slobodno može reći da knjiga ima i bitne karakteristike (tehnološkog) trilera, sem što je jedna od začetnica digitalnog realizma. Da, realizma jer otkako je izvorno objavljena (2013) do danas, ono što je u njoj moglo delovati preterano ili, čak, paranoično, deluje sve manje daleko od stvarnosti. Preciznije rečeno, u pitanju jeste distopija, ali sve bliža realnosti koja bi, štaviše, u vrlo neposrednoj budućnosti mogla početi da se odvija gotovo po uzoru na sadržaj Egersovog romana.

Autor: Domagoj Petrović