Prikaz romana „Čudotvorni nož“ Filipa Pulmana
Drugi deo izuzetne metafizičke i avanturističke trilogije Filipa Pulmana skreće priču u znatno mračnijem i strašnijem smeru. Dok većina eskapističke fantastike na kraju bude potpuno bezbedna i uverljiva, Pulman se ne plaši da svoje mlade čitaoce natera da razmišljaju. Moralni sukobi, dualnost ljudske prirode, dužnost i odgovornost, sve što je čudno i uznemirujuće u životu dobilo je centralnu ulogu u ovim knjigama. Ne, dobro ne pobeđuje na kraju svakog dana, a i ako pobedi, za to je potrebno podneti ogromnu žrtvu. Uprkos nekim scenama nasilja koje se s razlogom smatraju preteranim, „Čudotvorni nož“ nam donosi nastavak avanture Lajre Belakve na neočekivane i često zapanjujuće načine.
Oni koji nisu pročitali prvu knjigu možda ne bi trebalo da nastave sa čitanjem ovog prikaza jer mogu naići na spojlere. Drugi roman nas upoznaje sa dvanaestogodišnjim Vilom Parijem, stanovnikom Engleske u našem svetu („Severna svetlost“ je smeštena na alternativnoj Zemlji). Vila i njegovu psihički obolelu majku proganjaju zloglasni čelnici vlade zbog nestanka njegovog oca o čemu Vil, koji je tada bio beba, ne zna gotovo ništa. Nestanak se dogodio tokom ekspedicije na Arktiku čiji je cilj obavijen velom tajne, samim tim, od velikog interesa za vladu.
Bežeći od pomenutih progonitelja, a jednog od njih je slučajno i ubio, Vil slučajno nalazi portal koji ga vodi iz ovog sveta u nepoznati Čitagace. U čudnovato napuštenom gradu kraj mora susreće Lajru koja je iz svog sveta dospela tu nakon što je lord Asrijel na kraju prve knjige otvorio portal. Lajra nije sigurna zašto se tu nalazi i šta bi trebalo da radi, ali je sigurna da to ima veze sa Prahom, tom čudnom kosmičkom česticom koja je očigledno predmet interesovanja svih ljudi u njenom svetu. Takođe, Lajrin aletiometar, zlatni „kompas“ koji može da odgovori na sva pitanja, govori joj da je njena dužnost sada da po svaku cenu pomogne Vilu da pronađe svog oca.
U potrazi za tragovima, Vil i Lajra se iz Čitagace vraćaju u naš svet koristeći portal koji je Vil pronašao. Tu se Lajra susreće sa naučnicom koja istražuje mračnu supstancu za koju se ispostavlja da je ista materija koju Lajrini ljudi nazivaju Prahom. Takođe, manipulativni aristokrata uspeva da prevari Lajru i ukrade joj aletiometar (o kome se ispostavlja da zna mnogo) i zahteva da se Vil i Lajra vrate u Čitagacu i za njega ukradu artefakt poznat kao „čudotvorni nož“, oružje neprivlačnog izgleda, ali čudesne moći.
Pulmanov impresivni zaplet je teško prepričati, ali on funkcioniše poput sata. Snaga knjige leži u zapanjujućim trenucima, akcionim scenama koje se čitaju bez daha i u moralnim i filozofskim dubinama koje istražuje bez trunke didakticizma. Autor naglašava važnost dužnosti u kontekstu priče o adolescentima kojima i dalje nedostaje zrelosti da bi je razumeli pa su primorani da o njoj uče na teži način, kroz iskušenja i okolnosti. Ništa se ne dobija lako, mnogo toga je izgubljeno i bolne žrtve se moraju podneti.
Kao čista zabava, uzbudljiva vožnja prepuna adrenalina, „Čudotvorni nož“ pobeđuje sve današnje fantastične romane poput trkačkog automobila u trci sa putničkim. Poslednja dva poglavlja romana, ka kojima je Pulman očigledno s namerom usmeravao zaplet, moćnija su od mnogih knjiga u celosti. Na kraju ćete biti potpuno zatečeni. Neke scene nasilja su veoma uznemirujuće, posebno one koje uključuju decu. U jednom poglavlju, Vil i Lajra se susreću sa bandom napuštene dece od kojih neka imaju pištolje. U vreme kada je knjiga objavljena, 1997. godine, ta scena nije smatrana toliko uznemirujućom, ali u svetu nakon Kolumbajna, deca koja pucaju jedna na druge su nešto što se razumljivo može smatrati neukusnim.
Na kraju svih krajeva, obim i originalnost ove fantazije su neverovatni. U moru pozera, ovaj serijal zaista ima epski kvalitet, a Pulmanu nije potrebno 800 stranica da ispriča svoju priču (vidite li koliko je to lako?). Roman je završio sa užasavajuće otvorenom scenom koja mora da je izluđivala njegove fanove jer je treći deo trilogije objavljen tek 2000. godine. Ali vas svakako ostavlja sa verom da su „Njegova mračna tkanja“ verovatno savremeno remek-delo.
Izvor: sfreviews.net
Prevod: Dragan Matković
Oni koji nisu pročitali prvu knjigu možda ne bi trebalo da nastave sa čitanjem ovog prikaza jer mogu naići na spojlere. Drugi roman nas upoznaje sa dvanaestogodišnjim Vilom Parijem, stanovnikom Engleske u našem svetu („Severna svetlost“ je smeštena na alternativnoj Zemlji). Vila i njegovu psihički obolelu majku proganjaju zloglasni čelnici vlade zbog nestanka njegovog oca o čemu Vil, koji je tada bio beba, ne zna gotovo ništa. Nestanak se dogodio tokom ekspedicije na Arktiku čiji je cilj obavijen velom tajne, samim tim, od velikog interesa za vladu.
Bežeći od pomenutih progonitelja, a jednog od njih je slučajno i ubio, Vil slučajno nalazi portal koji ga vodi iz ovog sveta u nepoznati Čitagace. U čudnovato napuštenom gradu kraj mora susreće Lajru koja je iz svog sveta dospela tu nakon što je lord Asrijel na kraju prve knjige otvorio portal. Lajra nije sigurna zašto se tu nalazi i šta bi trebalo da radi, ali je sigurna da to ima veze sa Prahom, tom čudnom kosmičkom česticom koja je očigledno predmet interesovanja svih ljudi u njenom svetu. Takođe, Lajrin aletiometar, zlatni „kompas“ koji može da odgovori na sva pitanja, govori joj da je njena dužnost sada da po svaku cenu pomogne Vilu da pronađe svog oca.
U potrazi za tragovima, Vil i Lajra se iz Čitagace vraćaju u naš svet koristeći portal koji je Vil pronašao. Tu se Lajra susreće sa naučnicom koja istražuje mračnu supstancu za koju se ispostavlja da je ista materija koju Lajrini ljudi nazivaju Prahom. Takođe, manipulativni aristokrata uspeva da prevari Lajru i ukrade joj aletiometar (o kome se ispostavlja da zna mnogo) i zahteva da se Vil i Lajra vrate u Čitagacu i za njega ukradu artefakt poznat kao „čudotvorni nož“, oružje neprivlačnog izgleda, ali čudesne moći.
Pulmanov impresivni zaplet je teško prepričati, ali on funkcioniše poput sata. Snaga knjige leži u zapanjujućim trenucima, akcionim scenama koje se čitaju bez daha i u moralnim i filozofskim dubinama koje istražuje bez trunke didakticizma. Autor naglašava važnost dužnosti u kontekstu priče o adolescentima kojima i dalje nedostaje zrelosti da bi je razumeli pa su primorani da o njoj uče na teži način, kroz iskušenja i okolnosti. Ništa se ne dobija lako, mnogo toga je izgubljeno i bolne žrtve se moraju podneti.
Kao čista zabava, uzbudljiva vožnja prepuna adrenalina, „Čudotvorni nož“ pobeđuje sve današnje fantastične romane poput trkačkog automobila u trci sa putničkim. Poslednja dva poglavlja romana, ka kojima je Pulman očigledno s namerom usmeravao zaplet, moćnija su od mnogih knjiga u celosti. Na kraju ćete biti potpuno zatečeni. Neke scene nasilja su veoma uznemirujuće, posebno one koje uključuju decu. U jednom poglavlju, Vil i Lajra se susreću sa bandom napuštene dece od kojih neka imaju pištolje. U vreme kada je knjiga objavljena, 1997. godine, ta scena nije smatrana toliko uznemirujućom, ali u svetu nakon Kolumbajna, deca koja pucaju jedna na druge su nešto što se razumljivo može smatrati neukusnim.
Na kraju svih krajeva, obim i originalnost ove fantazije su neverovatni. U moru pozera, ovaj serijal zaista ima epski kvalitet, a Pulmanu nije potrebno 800 stranica da ispriča svoju priču (vidite li koliko je to lako?). Roman je završio sa užasavajuće otvorenom scenom koja mora da je izluđivala njegove fanove jer je treći deo trilogije objavljen tek 2000. godine. Ali vas svakako ostavlja sa verom da su „Njegova mračna tkanja“ verovatno savremeno remek-delo.
Izvor: sfreviews.net
Prevod: Dragan Matković
