Roman „Bože, da l’ si tu? Ja sam, Margaret“ Džudi Blum jedna je od knjiga koje je verovatno trebalo da ranije pročitam. Zaista je fascinantno kada knjigu za decu sagledate očima odrasle osobe. Iako sam odrastala u zemlji koja se razvijala i nismo imali kućni telefon (da pozovemo prijatelje i s njima razgovaramo), ipak sam uživala u celoj priči. Rođena sam u malom mestu na Jamajci, i moji prijatelji i ja smo morali da pešačimo nekoliko kilometara do škole i nazad, i usput smo mnogo razgovarali. Čak sam i u srednjoj školi, koju sam pohađala u Kingstonu (takođe na Jamajci), ponekad pešačila sa prijateljima zato što je javni prevoz u to vreme bio prilično nepouzdan.

Ako ovu knjigu Džudi Blum čitate kao odrasla osoba, kao ja, vratiće vas u prošlost, pa ćete se setiti kako je bilo u šestom razredu i šta vam je tada bilo važno. Iako je ovo knjiga za decu, postoje neke lekcije koje su namenjene i odraslima, a jedna od najbitnijih je i ta da ne verujete svemu što čujete – da ne uzimate sve zdravo za gotovo. Treba preispitati sve što vam govore, pa čak i ako su u pitanju članovi porodice i prijatelji.

Margaret Sajmon se sa roditeljima seli sa Menhetna u Farbruk u Nju Džerziju. Ona misli da se sele zbog prečestih poseta bake, mame njenog tate. Ubrzo nakon što stignu u svoju novu rezidenciju na Morningbird Lejnu imaju posetioca. Nensi Viler, koja je Margaretinih godina, došla je da pozdravi nove komšije. Nensi deluje kao vođa, neko ko preuzima inicijativu i pokušava da usmerava druge.

Nensi formira tajni klub „Atraktivne mlađe maloletnice“ (AMM), koji se sastoji od četiri člana – Nensi, Margaret, Džejni Lumis i Grečen Poter. Na prvom sastanku kluba odlučuju o pravilima. Jedno od njih je da moraju da vode „Knjigu dečaka“ u koju će zapisivati imena dečaka koji im se sviđaju. Margaret se ne sviđa to pravilo, ali se pretvara da se slaže sa ostatkom i kada dođe trenutak da saopšte ko im se sviđa, u svoju knjigu umesto Musa Frida, koji je nekoliko godina stariji od njih, upisuje ime najzgodnijeg dečaka iz razreda Filipa Liroja.

Sve članice tajnog kluba idu u isti razred, baš kao i Lora Denker, čije je telo razvijenije od njenih ostalih vršnjakinja. Zbog toga je došla na loš glas, a zapravo je Nensi rekla Margaret da je Lora bila iza zgrade sa njenim bratom i njegovim najboljim prijateljem – Musom. Naravno, Margaret veruje da Nensi govori istinu.

Još jedno pravilo kluba, koje je smislila Nensi, jeste da svaka članica mora da nosi grudnjak. Margaret ne mora da nosi grudnjak, zato što joj se grudi još uvek nisu razvile, ali ipak moli mamu da je odvede u kupovinu. Nensi takođe želi da zna kada svaka od njih dobije prvu menstruaciju da bi mogle da razgovaraju i o tom iskustvu.

Jedna od interesantnijih aspekata ovog romana je taj što Margaret vodi jednosmerne razgovore sa Bogom. Njena majka se otuđila od vlastitih roditelja zato što se udala za Jevrejina, tako da sada niko u porodici nije religiozan. Kada Margaret odraste, moći će da sama odluči da li želi da bude Jevrejka ili hrišćanka.

U Farbruku su svi hrišćani ili Jevreji, pa su zbunjeni kada otkriju da Margaret nije ni jedno ni drugo. Zbog toga se Margaret pomalo oseća neugodno i odlučuje da istraži i jednu i drugu veru – odlazi u sinagogu sa bakom, a u crkvu sa prijateljicom. Ona moli Boga da joj pomogne pri odluci. Razgovori koje Margaret vodi sa Bogom su divni, ali i istovremeno smešni – jer želi i da joj porastu grudi i da dobije menstruaciju.

Ova knjiga nas, između ostalog, podseća i na to da stvari često nisu onakve kako izgledaju. Na primer, Grečen prva dobija menstruaciju i sa ostatkom kluba deli svoje iskustvo. Ubrzo nakon toga Nensi i njena porodica odlaze na putovanje sa kog šalje razglednicu Margaret na kojoj piše: „Dobila sam.“ To je zapravo laž, jer će Margaret i Nensi biti zajedno kada joj stvarno počne menstruacija. To će biti trenutak u kom Margaret shvata da Nensi nije uvek iskrena.

Pošto je naivna, Margaret nehotice povređuje Loru Denker zato što je verovala u laži koje je Nensi širila o drugim tinejdžerima. Na svu sreću, Margaret sada zna da ne treba da poveruje u sve ono što joj Nensi kaže. Na prvi pogled će vam delovati da je Nensi vođa, ali će se ispostaviti da je vođa zapravo Margaret.

Ukoliko nikada niste čitali roman „Bože, da l’ si tu? Ja sam, Margaret“ Džudi Blum, obavezno ga pročitajte – svima ga preporučujem!

Autor: Avil Bekford
Izvor: theinvisiblementor.com
Prevod: Kristijan Vekonj