Na početku prvog romana iz „američke trilogije“, za koji je Filip Rot dobio Pulicerovu nagradu, glavni junak Sejmur Levov–Svid deluje kao primer uspeha kakav retko postižu migranti željni ličnog napretka u velikoj zemlji širokih mogućnosti. Još kao srednjoškolac je postao vrhunski sportista, od čega je odustao kako bi osnovao uspešnu fabriku rukavica i nasledio očev biznis. Odmah potom je učestvovao u ratu i bio omiljen i među marincima, da bi se na kraju četrdesetih oženio sa mis Nju Džersija.

Tri i po decenije kasnije, pisac Skip Zakerman dobija poziv za sastanak ni od kog drugog negoli od junaka svog detinjstva i odrastanja: Sejmura Levova–Svida. Dok traži profesionalnu pomoć za tekst o svom pokojnom ocu, ostareli glavni junak emituje tragove nekadašnje uspešnosti, omiljenosti i moći: klijenti i konobari njujorškog restorana u kojem se odvija susret otvoreno se dive Svidu, koji sagovorniku pokazuje srećne fotografije svoje trojice sinova, uspešnih sportista i učenika, i svoje druge supruge, 20 godina mlađe od njega. Međutim, glavni junak je sveže operisao prostatu i Zakerman sumnja u iskrenost njegovog samopredstavljanja. Suština spisateljskog zanata i jeste da bude radoznao i u isti mah donekle nepoverljiv, što će punim plodom uroditi kroz burne obrte saznavanja Sejmura Levova–Svida, kao prototipa uspeha u SAD.

Ukoliko je Zakerman ranije u glavnom junaku sa izvesne distance video ovaploćenje američkog sna, a posle susreta sa njim prvobitna predstava mu se donekle pomutila, učešćem na godišnjici maturske večeri ona će isprva dobiti drugačije obrise a zatim se i konkretizovati u neočekivanom pravcu. Na proslavi jubileja, pisac sreće svog školskog druga Džerija Levova, mlađeg Svidovog brata. Iako Zakerman saznaje da je glavni junak umro, njegova žudnja da razluči pravo Sejmurovo lice ispod ulepšane maske prerasta u opsesiju.

Džeri je hirurg čija priroda posla, s obzirom na blizinu smrti i prodiranju u ljudski organizam, mora biti bliska i spisateljskom pozivu. Brat glavnog junaka je, tako, idealni – i sveznajući – prenosilac istine o njemu. Koja se, logično, rasplela krajem šezdesetih: u vreme vrhunca američkog sna. Međutim, posredi je i razdoblje rata u Vijetnamu koji je učvrstio društvene i ekonomske promene, kao i smenu pokolenja pri kojoj je ono, novo, drugačije tumačilo vrednosti u kakve je Svid verovao. Generacijski jaz teško da je mogao biti plastičnije predstavljen do li kontrastom oca i kćerke Meri, kao neugledne i mucave antiratne teroristkinje iz Old Rimroka. Ovakav profil neformalne glavne junakinje otvorio je niz pobočnih pitanja: ako je bacanje bombe pod izgovorom političke osvešćenosti njen način da prevaziđe oca i njegovu generaciju, kao što je njegovo vredno i uspešno unapređivanje porodičnog posla bilo način da Svid prevaziđe svog – a ovaj svog – u kom pravcu ide civilizacija i šta je ostalo od američkog sna? To su samo neka od pitanja koja su se nametnula Sejmuru Levovu i polagano zasenila njegove uspehe. (Ostala pitanja: šta je učinio da dobije takvu kći? Možda njegova porodica nikad nije bila toliko savršena koliko mu se činilo? Da li njemu preostaje da zamrzi sistem koji mu je pružio mogućnost da trijumfuje? I dr.) Sistematskim razotkrivanjem Svidovog života, Zakerman – tj. Rot – postepeno dekonstruiše američki san, sve do neizgovorenog pitanja: da li je američki san zapravo (postao) košmar?

Objavljena na kraju 20. veka, „Američka pastorala“ vrlo duboko ispituje dihotomiju stvarnosti koju živimo nasuprot načinu na koji nas drugi opažaju. A ako je toliki nesporazum već u korenu međuljudske percepcije, to samo objašnjava količinu neizbežnih nesporazuma i grešaka u rasuđivanju, koje, sa daljim protokom civilizacije, nažalost mogu samo da budu veće.

Autor: Domagoj Petrović