Danas je sve teže pronaći knjige koje su dobro napisane, snažne i sadrže iznenađenja na svakoj drugoj stranici. Najčešće dobijemo jednu od ovih stvari. Kada je moj prijatelj, producent filmova, spomenuo da uskoro objavljuju filmsku verziju Rotovog romana „Američka pastorala“, odlučio sam da je pročitam i oduševio sam se. Nimalo me ne iznenađuje da je osvojila Pulicerovu nagradu 1997. i bila 2006. u najužem izboru Njujork Tajmsa za najbolju knjigu u poslednjih 25 godina (slažem se da je „Voljena“ Toni Morison zaslužila da bude na vrhu).

Kako tvrdi Vikipedija, pastorala obično govori o životu na selu i zahteva kravu u priči. Iako je Rota teško svrstati u bilo koju kategoriju, činjenica da porodica Levov poseduje ogromno imanje – kao i bika po imenu Grof i stado krava – dovoljna je da naslov romana bude primenljiv. Roman mi je ostavio utisak epskog zavirivanja u kulise života naizgled savršene porodice, za koji se, malo po malo, ispostavlja da je „ponižavajući“. Razne fasade dvadesetog veka u Americi i pitanja koja su postavljena – napredak, ali po koju cenu? Globalna dominacija i ratovi, ali zarad kojih ideala? – prikazane su kroz živopisne likove i njihove međusobne odnose.

Ako spolja pogledamo glavnog junaka, Simora „Svida“ Levova, videćemo čoveka koji je oduvek bio dobar u svemu – vrhunski sportista, prelepo izgleda, žena mu je nekadašnji model i misica, uspešan poslovni čovek. Ali ubrzo shvatamo da je emotivno distanciran od svega – u svojoj glavi je postavio ideju američke pastorale i raznesen je terorističkim činom svoje ćerke Meri koliko i sama prodavnica koja je uništena u tom napadu.

Način na koji su prikazane razne činjenice i psihoze sa kojima se likovi suočavaju zakovaće vas za stranice knjige. Dopada mi se kako priča počinje iz perspektive jednog junaka koji bledi kako odmiču događaji kroz koje upoznajemo Svidov život. Rot nam nikada ne daje detalje na kašičicu – moramo da istrpimo vrištavu Meri i njenu neurotičnu majku, kao i mnoštvo drugih likova koji pokušavaju da shvate šta se dogodilo i kako je to uticalo na svakog od njih.

Postajemo svedoci propasti porodice Levov, kao i samih likova. Čak je i sam kraj romana dvosmislen – ostaje mnogo pitanja na koje pisac ne daje odgovore. Možda je upravo to i najneodoljiviji deo knjige –sami izvlačimo sopstvene zaključke, sopstvenim bojama ispunjavamo ovaj prikaz veoma eksplozivne američke pastorale.

I danas, nakon dvadeset pročitanih Rotovih knjiga, „Američka pastorala“ mi se izdvaja kao omiljena uz njenog „zlog dvojnika“ (kako to navodi Rot), roman „Sabatovo pozorište“.

Na kraju, filmska adaptacija je prilično neuspela, pa se zato držite ove sjajne knjige!

Izvor: Goodrads
Prevod: Dragan Matković