Prikaz „Rečnika beskrajnog odrastanja“: Slikovnica za one koji ponovo žele da odrastu
„Rečnik beskrajnog odrastanja“, izuzetan primer komplementarnosti tekstualnog i vizuelnog sadržaja, zajedničko je ostvarenje književnika Zorana Penevskog i grafičkog dizajnera Slavimira Stojanovića. Zasnovan na zanimljivoj ideji o stvaranju ličnog rečnika u kome odrednice dobijaju sasvim subjektivna, a samim tim i znatno disperzivnija razjašnjenja od onih kojima su objašnjene u standardnoj leksikografskoj literaturi, višeznačan i sugestivan tekst upotpunjen je lucidnim, minimalističkim slikama jarkih boja, što ovu obimom neveliku knjigu svrstava u red dela koja se ne čitaju samo jednom.
Slikovnica za one koji ponovo žele da odrastu, kako glasi podnaslov ovog ostvarenja, nastala je, prema objašnjenju autora, iz želje da sa stanovišta čoveka određenog životnog iskustva svom unutrašnjem detetu objasni određene reči (aljkavost, briga, crtanje, čovek, ćutanje, devojčica... greška, ideja, ja... zebnja, život). Izabravši trideset tri odrednice koje su poređane abecednim redom, autor ih tumači na osnovu emocija i asocijacija koje one izazivaju u njemu. „U jednom trenutku osetio sam da neke reči bude u meni osećanja koja liče na neka druga i shvatio sam da je moguće ponovo učiti šta neke reči znače uz poređenja s nekim drugim osećanjima“, naglašava u kratkom uvodu. U osnovi svakog od povezivanja određene reči sa doživljenom emocijom je poređenje (npr. „briga, to je kao kad čuješ da onome do koga ti je stalo zuji u ušima; devojčica, to je kao kad ti ptica stane na prst; lepota, to je kao kad se završi rođendanska žurka, a niko još ne želi da ide kući; sreća, to je kao kad svi znaju zašto ćutiš...“) Određujući značenje svakog pojma primerom iz vlastite kolekcije uspomena, Penevski zapravo stvara začudne pesničke slike koje pred čitaocem iskrsavaju u svoj svojoj raskoši. Svaka od njih, po ko zna koji put, potvrđuje da nas jezik suštinski određuje u svakom smislu i na svakom od planova, ali sve zajedno, među živopisnim zelenim koricama, kao da nas podsećaju na onu čuvenu Humboltovu misao da „svako ljudsko biće ima svoj zaseban jezik“.
Stoga će ova knjiga mnoge od nas inspirisati da se s poverenjem obrate detetu koje jesu i sačine vlastiti rečnik pomoću koga će se bolje razumeti sa samima sobom. Jer samo ukoliko nikad ne prestanemo da rastemo, nećemo ni prestati da otkrivamo svet u svoj njegovoj čudesnoj neobičnosti i nepredvidivoj lepoti. I zato, evo, i ja ispisujem prvu stranicu svog rečnika: Uživanje, to je kao kad poželiš da si ti napisao knjigu koju čitaš.
Autor: Olivera Nedeljković
Slikovnica za one koji ponovo žele da odrastu, kako glasi podnaslov ovog ostvarenja, nastala je, prema objašnjenju autora, iz želje da sa stanovišta čoveka određenog životnog iskustva svom unutrašnjem detetu objasni određene reči (aljkavost, briga, crtanje, čovek, ćutanje, devojčica... greška, ideja, ja... zebnja, život). Izabravši trideset tri odrednice koje su poređane abecednim redom, autor ih tumači na osnovu emocija i asocijacija koje one izazivaju u njemu. „U jednom trenutku osetio sam da neke reči bude u meni osećanja koja liče na neka druga i shvatio sam da je moguće ponovo učiti šta neke reči znače uz poređenja s nekim drugim osećanjima“, naglašava u kratkom uvodu. U osnovi svakog od povezivanja određene reči sa doživljenom emocijom je poređenje (npr. „briga, to je kao kad čuješ da onome do koga ti je stalo zuji u ušima; devojčica, to je kao kad ti ptica stane na prst; lepota, to je kao kad se završi rođendanska žurka, a niko još ne želi da ide kući; sreća, to je kao kad svi znaju zašto ćutiš...“) Određujući značenje svakog pojma primerom iz vlastite kolekcije uspomena, Penevski zapravo stvara začudne pesničke slike koje pred čitaocem iskrsavaju u svoj svojoj raskoši. Svaka od njih, po ko zna koji put, potvrđuje da nas jezik suštinski određuje u svakom smislu i na svakom od planova, ali sve zajedno, među živopisnim zelenim koricama, kao da nas podsećaju na onu čuvenu Humboltovu misao da „svako ljudsko biće ima svoj zaseban jezik“.
Stoga će ova knjiga mnoge od nas inspirisati da se s poverenjem obrate detetu koje jesu i sačine vlastiti rečnik pomoću koga će se bolje razumeti sa samima sobom. Jer samo ukoliko nikad ne prestanemo da rastemo, nećemo ni prestati da otkrivamo svet u svoj njegovoj čudesnoj neobičnosti i nepredvidivoj lepoti. I zato, evo, i ja ispisujem prvu stranicu svog rečnika: Uživanje, to je kao kad poželiš da si ti napisao knjigu koju čitaš.
Autor: Olivera Nedeljković
