Teško da bih mogla da kažem da je „Peto godišnje doba“ Nenada Rackovića nešto najbolje što sam pročitala u poslednje vreme ali jeste dovoljno uvrnuto, blesavo da sam ga sa zanimanjem iščitala.

„Peto godišnje doba“ su scene iz života Rackovića, gradske face, multimedijalnog umetnika, pisca i glumca i istovremeno kolaž svega šta nam se dešavalo devedesetih i svega što nam se dešava danas. Kroz slike vožnji skejta, izložbi, putovanja do tazbine, pandure, Beograd u neko februarsko jutro, Racković piše svedočanstvo o svom životu ali i o našim izgubljenim iluzijama, snovima, nadama, o našim porazima i strahovima.

Na neki, rackovićevski način, „Peto godišnje doba“ je i ljubavna posveta njegovoj ženi i gradu u kojem živi i stvara već četiri decenije. Svojevrsni multimedijalni projekat prepun lirskih razglednica iz umetnikovog života, duhovitih i ironičnih opaski, neočekivanih pitanja i razmišljanja.

Teško da bih se složila sa Markom Vidojkovićem da je Racković napisao remek-delo, ali „Peto godišnje doba“ jeste  drugačije, otkačenije i ozbiljnije od mnogih knjiga savremenih domaćih pisaca. Svedočanstvo jednog vremena, jednog duha i pogleda na svet koga više nema. 

Autor: Ksenija Prodanović 
Izvor: Nedeljnik