Ovaj dnevnik-memoar govori o Konjetijevim putovanjima. Njegova namera nikada nije bila da dosegne vrh ili „osvoji planine“, već da sledi stazu iz knjige „Snow Leopard“ Pitera Metajesena; da izbegne užurbanost svakodnevnog života i istraži udaljene pejzaže i kulture, na koje će svet uskoro i da zaboravi.

Konjetijeva proza ima smirujući efekat: on evocira čudo i spokojstvo prirodnog sveta, kao i poštovanje prema relativno jednostavnim načinima života sa kojima se susreće tokom svog putovanja. Iako nas autor ni na šta ne nagovara, čitaocu ne može da promakne jasna i važna poruka; da se ono dobro može pronaći ako se sklonimo od modernog sveta, ako boravimo u prirodi, te da drevne kulture i običaje vredi zaštititi.

Uživao sam čitajući knjigu, mada imam utisak da se novela „Divlji dečak“ naglo završila. Opšti ton i namera Konjetijevog pisanja jesu ostavili utisak na mene, ali želeo sam da mi knjiga otkrije nešto više, da me prosvetli, s obzirom da predstavlja „putovanje samootkrivanja“.

Bez obzira na to, ova knjiga predstavlja prijatno, malo ljubavno pismo izvanrednom i jedinstvenom mestu, i savetujem da je pročitate ako uživate u nekonvencionalnim putopisnim memoarima, opisima prirode i omažima drugim književnim delima.

Izvor: Goodreads
Prevod: Lidija Janjić