Prikaz napetog trilera „Nestanak Eni Torn“
Si Džej Tjudor je na književnu scenu ušetala početkom 2018. godine veoma hvaljenim romanom „Čiča Gliša“. Veoma mi se dopao i uvrstio sam ga u najbolje debitantske romane prošle godine. Zbog toga je „Nestanak Eni Torn“ bio jedan od romana koje sam najviše iščekivao u ovoj godini. Očekivanja su bila velika i nakon čitanja prvo pitanje koje se nametnulo je da li je autorka uspela da ih ispuni.
Najglasnije mogu da kažem da jeste!
„Čiča Gliša“ nam je pokazao da je Tjudorova talentovana autorka, primetili su je i skrenula je pažnju na sebe. „Nestanak Eni Torn“ dokazuje da je autorka zaslužila mesto na listi trenutno najboljih pisaca trilera.
Roman je napisan tako da vam stvara dilemu. S jedne strane želite da proletite kroz njega, progutate stranice i što pre dođete do kraja. Ipak, s druge strane, želite da idete kroz roman polako, uživate u svakoj stranici i odlažete kraj.
Tjudorova nam i u ovom romanu daje detalje koji su neka vrsta namigivanja čitaocu kroz pominjanje stvari iz popularne kulture. Prvo je tu „The A-Team“, film koji je pomenut i u „Čiča Gliši“, lep detalj koji redovnim čitaocima razvija osećaj bliskosti. A posebno me obradovalo pojavljivanje pesme „Enter Sandman“ grupe Metalika. To su sitnice i trivijalne su za priču, ali pažnja koju je autorka usmerila na detalje uliva osećaj da čitate nešto zaista posebno.
Roman počinje prologom koji postavlja ton romana – odmah je jasno da je veoma mračan. „Senke su samo senke. Samo što senke nikada nisu samo senke. One su najdublji deo mraka. A baš tamo se kriju čudovišta.“
Džo Torn ima četrdeset godina i beži od svojih kockarskih dugova nazad u Arnhil, mesto gde je odrastao i iz koga je otišao pre mnogo godina. Tamo prihvata posao nastavnika u lokalnoj školi. Džo je dobio anominmi i misteriozni mejl u kom piše: „Znam šta se dogodilo tvojoj sestri. Desiće se ponovo.“
Dvadeset pet godina pre toga, kada je imala osam godina, Džoova sestra Eni je nestala na 48 sati. Njen nestanak je ostao neobjašnjen jer ni sama Eni se nije sećala gde je bila. Po povratku je izgledala isto, ali se nešto u njoj promenilo. Kada stigne u rodno mesto, Džo je odlučan da se obračuna sa duhovima prošlosti i otkrije šta se pre mnogo godina dogodilo njegovoj sestri. Ali povratak je mnogo teži nego što je očekivao – lokalni meštani su odbojni prema njemu jer je otišao i sada je „stranac“.
Kao glavni lik, Džo nije mnogo dopadljiv – nije heroj, nije dobar momak, ali nije ni loš. Jednostavno je običan, „prosečni Džo“. Ali pre svega je lažov koji krije tajne, sklon je sarkazmu i pomalo je lakomislen. Ali je svekupno neodoljiv lik kome u oba vremenska okvira priče pomaže sjajna plejada sporednih likova da iznese priču dok se misterija produbljuje.
Paralelno sa sadašnjom pričom teče i ona smeštena u 1992. godinu kojom se gradi scena za Enin nestanak i, kasnije, povratak. U to vreme Džo nije popularan jer je više vremena provodio udubljen u stripove, video igrice i igru sa svojom mlađom sestrom Eni nego sa drugarima. A onda se nešto u njemu promenilo i priključio se lokalnoj bandi koju je vodio Stiven Hurst, poznat po problemima koje je stvarao u zajednici. Džo je sve manje vremena provodio sa sestrom. Kroz prikaze postupaka bande, porodičnog života Tornovih i Džoovog odnosa sa sestrom, autorka stvara sliku koja nas vodi do odgovora šta se zaista dogodilo Eni.
Sam gradić Arnhil je jedan od integralnih likova romana sa svojom istorijom nesrećnih događaja, propadanjem od zatvaranja rudnika uglja za koji se veruje da je uklet i navlačanjem sivila koje podseća na iščezavanja sjaja filmske zvezde čiji je vrhunac karijere prošao. Jedna od tema kojih se autorka dotakla kroz ovu priču je nasilje i nimalo se nije ustručavala u opisima tih scena. Tjudorova je uspela da prikaže kakav ono ima efekat na sve koji u njemu učestvuju, kako često prolazi nekažnjeno i oslikala je mračan prikaz školskog života u kome se tek ponekad javi tračak dobrote i jarkih boja.
U „Nestanku Eni Torn“ autorkino pisanje je mnogo sigurnije i izbrušenije. Izgradila je sopstveni stil i dobro se u njemu snalazi. Na momente scene pršte od crnog humora, a oseća se i dašak poetičnosti. Knjiga je vrlo dobro napisana a priča besprekorno razvijena kroz autorkino maestralno prikazivanje likova, lokacija i same radnje.
„Nestanak Eni Torn“ će vas istovremeno obuzeti i uplašiti poput nečega što vam klizi po vratu, osećaja nelagode koji se skuplja i vreba, spreman da poput zmije napadne u pravom trenutku. Epilog je jeziv, žmarci su me podilazili sve vreme.
Ovo je jedan od najboljih trilera koje ćete pročitati ove godine, besprekorno osmišljen i napisan sa neverovatnom dozom napetosti zbog koje nećete biti u stanju da ga ispustite iz ruku.
Izvor: thetattooedbookgeek.wordpress.com
Prevod: Dragan Matković
Najglasnije mogu da kažem da jeste!
„Čiča Gliša“ nam je pokazao da je Tjudorova talentovana autorka, primetili su je i skrenula je pažnju na sebe. „Nestanak Eni Torn“ dokazuje da je autorka zaslužila mesto na listi trenutno najboljih pisaca trilera.
Roman je napisan tako da vam stvara dilemu. S jedne strane želite da proletite kroz njega, progutate stranice i što pre dođete do kraja. Ipak, s druge strane, želite da idete kroz roman polako, uživate u svakoj stranici i odlažete kraj.
Tjudorova nam i u ovom romanu daje detalje koji su neka vrsta namigivanja čitaocu kroz pominjanje stvari iz popularne kulture. Prvo je tu „The A-Team“, film koji je pomenut i u „Čiča Gliši“, lep detalj koji redovnim čitaocima razvija osećaj bliskosti. A posebno me obradovalo pojavljivanje pesme „Enter Sandman“ grupe Metalika. To su sitnice i trivijalne su za priču, ali pažnja koju je autorka usmerila na detalje uliva osećaj da čitate nešto zaista posebno.
Roman počinje prologom koji postavlja ton romana – odmah je jasno da je veoma mračan. „Senke su samo senke. Samo što senke nikada nisu samo senke. One su najdublji deo mraka. A baš tamo se kriju čudovišta.“
Džo Torn ima četrdeset godina i beži od svojih kockarskih dugova nazad u Arnhil, mesto gde je odrastao i iz koga je otišao pre mnogo godina. Tamo prihvata posao nastavnika u lokalnoj školi. Džo je dobio anominmi i misteriozni mejl u kom piše: „Znam šta se dogodilo tvojoj sestri. Desiće se ponovo.“
Dvadeset pet godina pre toga, kada je imala osam godina, Džoova sestra Eni je nestala na 48 sati. Njen nestanak je ostao neobjašnjen jer ni sama Eni se nije sećala gde je bila. Po povratku je izgledala isto, ali se nešto u njoj promenilo. Kada stigne u rodno mesto, Džo je odlučan da se obračuna sa duhovima prošlosti i otkrije šta se pre mnogo godina dogodilo njegovoj sestri. Ali povratak je mnogo teži nego što je očekivao – lokalni meštani su odbojni prema njemu jer je otišao i sada je „stranac“.
Kao glavni lik, Džo nije mnogo dopadljiv – nije heroj, nije dobar momak, ali nije ni loš. Jednostavno je običan, „prosečni Džo“. Ali pre svega je lažov koji krije tajne, sklon je sarkazmu i pomalo je lakomislen. Ali je svekupno neodoljiv lik kome u oba vremenska okvira priče pomaže sjajna plejada sporednih likova da iznese priču dok se misterija produbljuje.
Paralelno sa sadašnjom pričom teče i ona smeštena u 1992. godinu kojom se gradi scena za Enin nestanak i, kasnije, povratak. U to vreme Džo nije popularan jer je više vremena provodio udubljen u stripove, video igrice i igru sa svojom mlađom sestrom Eni nego sa drugarima. A onda se nešto u njemu promenilo i priključio se lokalnoj bandi koju je vodio Stiven Hurst, poznat po problemima koje je stvarao u zajednici. Džo je sve manje vremena provodio sa sestrom. Kroz prikaze postupaka bande, porodičnog života Tornovih i Džoovog odnosa sa sestrom, autorka stvara sliku koja nas vodi do odgovora šta se zaista dogodilo Eni.
Sam gradić Arnhil je jedan od integralnih likova romana sa svojom istorijom nesrećnih događaja, propadanjem od zatvaranja rudnika uglja za koji se veruje da je uklet i navlačanjem sivila koje podseća na iščezavanja sjaja filmske zvezde čiji je vrhunac karijere prošao. Jedna od tema kojih se autorka dotakla kroz ovu priču je nasilje i nimalo se nije ustručavala u opisima tih scena. Tjudorova je uspela da prikaže kakav ono ima efekat na sve koji u njemu učestvuju, kako često prolazi nekažnjeno i oslikala je mračan prikaz školskog života u kome se tek ponekad javi tračak dobrote i jarkih boja.
U „Nestanku Eni Torn“ autorkino pisanje je mnogo sigurnije i izbrušenije. Izgradila je sopstveni stil i dobro se u njemu snalazi. Na momente scene pršte od crnog humora, a oseća se i dašak poetičnosti. Knjiga je vrlo dobro napisana a priča besprekorno razvijena kroz autorkino maestralno prikazivanje likova, lokacija i same radnje.
„Nestanak Eni Torn“ će vas istovremeno obuzeti i uplašiti poput nečega što vam klizi po vratu, osećaja nelagode koji se skuplja i vreba, spreman da poput zmije napadne u pravom trenutku. Epilog je jeziv, žmarci su me podilazili sve vreme.
Ovo je jedan od najboljih trilera koje ćete pročitati ove godine, besprekorno osmišljen i napisan sa neverovatnom dozom napetosti zbog koje nećete biti u stanju da ga ispustite iz ruku.
Izvor: thetattooedbookgeek.wordpress.com
Prevod: Dragan Matković
